Kuvao sam i za kraljicu Elizabetu II

Kraljica Elizabeta II, vojvoda Filip od Edinburga i princeza Ana posetili su Jugoslaviju 1972. godine, a ja sam tada kuvao za kraljicu. Dogovori jugoslovenskog i britanskog protokola povodom posete kraljevske porodice trajali su skoro šest meseci. Na odluku kraljice da poseti Tita uticao je i američki predsednik Ričard Nikson. Naime, posle posete Jugoslaviji, Nikson je otišao kod britanske kraljice Elizabete II. Kada ga je pitala za Tita, rekao joj je da je impresioniran i da bi neizostavno trebalo da upozna tog čoveka.

Poseta je trajala od 17. do 21. oktobra. Trebalo je uskladiti mnoštvo detalja, počev od datuma i dužine trajanja posete, mesta gde će se gosti sresti s Titom (ali i drugim zvanicama), tema za razgovor, mesta i objekata koje će obići kraljica, koje vojvoda od Edinburga, a koje će posetiti zajedno. Planirana je i maršruta kretanja, prevozna sredstva, ko su pratioci sa strane domaćina, a razmišljano je i o svečanim ručkovima i večerama, privatnim obrocima, smeštaju – gde će rezidenciju imati kraljevski par, a gde ostali dvorjani i članovi vlade. Isplanirani su i privatni deo posete, oblačenje, svečani ulazak salu za ručavanje i raspored sedenja, uručenje odlikovanja, razmena poklona i još brojne sitnice bez kojih ne bi ni došlo do uspešne posete.

Za svaki od ovih segmenata postojao je poseban plan. Znalo se ko pravi plan, a ko ga odobrava i na kraju ga je trebalo uskladiti s britanskom stranom. Po pravilu, plan nikada nije usklađen „iz prve”, već se zajedničkim radom dolazilo do kompromisnih rešenja. Svi planovi morali su da se razrade do poslednje sitnice, i to u nekoliko varijanti, uzimajući u obzir sve, čak i vremenske prilike.

U pogledu usklađivanja jelovnika vodilo se računa o prohtevima i potrebama gostiju, godišnjem dobu, reprezentovanju zemlje i domaćina, ali i o drugim sitnicama. Pazilo se, na primer, da ne dođe do ponavljanja jelovnika, kao što se desilo prilikom posete holandske kraljice kada se u Beogradu i Sarajevu ponovio „meni”. Tako je za svaki obrok postojao predlog od tri do četiri kompletna menija.

Prilikom posete britanskog kraljevskog para sve je odlično funkcionisalo. Jedino je došlo do iznenadne promene plana kad je vojvoda o Edinburga odlučio da ne poseti Titograd, pa je zamolio pilota da okrene avion ka Dubrovniku.

Za britanski kraljevski par imao sam čast da kuvam četiri puta. Prvi i drugi put u Belom dvoru, 17. oktobra 1972. godine. Prvo je naš predsednik za britanski par priredio intimni ručak. Na meniju su bili koktel od škampa, puding od spanaća, ćurka s mlincima, a za poslasticu kruške „bela kontesa”. Tog dana organizovana je i svečana večera za 63 osobe u glavnoj sali i desetak posebnih gostiju u sporednoj. Za večeru smo spremali hladno predjelo – kladovski kavijar, supu – konsome „žilijen”, srneća leđa kao glavno jelo, a za desert je pripremljen savaren s voćnom salatom.

Pre ručka je nastao problem kako i gde smestiti kraljičine pratioce zadužene za bezbednost, pošto oni po protokolu od srednjeg veka sede kad je svečani ručak ili politička seansa. Njihova uloga je sada manje-više protokolarna, ali ipak imaju neki zadatak. Za našu stranu oni nisu bili rangirani kao zvanični reprezenti svoje zemlje, niti su ih Britanci prijavili kao deo protokola. Taj zahtev je napravio veliki problem, pre svega zato što nije bilo najavljeno ni da će ta dva službenika ući u Beli dvor, a ponajmanje da će i da ručaju. Nije bilo ni mesta za stolom.

Problem je odložio početak ručka, što se retko dešavalo. Nađeno je kompromisno rešenje tako što je unesen jedan sto za dve osobe i postavljen sa strane zvaničnog stola.

Zatim je kraljica Elizabeta II otputovala „plavim vozom” u Đakovo (Slavonija) da izabere konje lipicanere za svoju ergelu kao poklon predsednika Jugoslavije. Tom prilikom predložio sam sledeći jelovnik: smuđ u aspiku, pileća čorba na beljski način, juneći file i štrudla od jabuka i sira. Kraljica je bila posebno oduševljena. U znak zahvalnosti dobio sam pismo-zahvalnicu s posvetom i njenu fotografiju s vojvodom. Kraljica se pohvalno izrazila o svim jelima, ali i o osoblju, kao i o komforu „plavog voza”. Zanimljivo je da, kad se u restoranu „plavog voza” služi supa, kuvar obavesti mašinovođu da uspori i vozi bez kočenja kako se supa ne bi prosula.

Na Brionima je prvog dana poslužen leskovački roštilj (vođa kuvarskog tima bio je Dragi Bure, svetski prvak u spravljanju roštilja), a sutradan jastog „belvi”, krem potaž od špargli i fazana s kroketima.

Princeza Ana ostala je u Beogradu i bila gost skadarlijskih restorana.

Deset godina kasnije učestvovao sam na kuvarskoj olimpijadi u Londonu. U novinama me dočekao naslov „Već kuvao za kraljicu”.

Mića Stojanović
kuvar, Beograd