Lepota graditeljstva narodnih neimara Srbije

Kuće i ognjišta koje je foto-aparatom ovekovečio Stanko Kostić širom naše zemlje čuvaju jedinstvene priče, a posetiocima su predstavljene na izložbi „Narodni neimari Srbije – rukom, po meri” u Galeriji nauke i tehnike SANU.

Na postavci je prikazano šezdeset umetničkih fotografija. To je, kako kaže autor, priča o čoveku graditelju, koji nije arhitekta, već neko ko oslonjen na iskustvo podiže krov za sebe i svoju porodicu. Tu gde obitava, on tu i gradi, prema svojim potrebama, želeći da to ostavi u amanet naraštajima, ali bez namere da se ono što stvara upiše u graditeljstvo. Zato je u prošlosti i postojala neraskidiva veza ljudi sa pragom i odžakom.

Skladnost je ono što Stanko posebno zapaža, a ogleda se u merama izvedenim iz ruke i lakta, bez upotrebe metra, pa kada se uđe u kuću, ona je kao skrojena za domaćina. Kuća je i zavičajna lična karta. Kostić je prošao uzduž i popreko vrleti i ravnicu, pa otkriva da kosina krova sve kazuje. Što krov ima veću kosinu, to je reč o nepristupačnijem mestu. Po krovu se vidi da li vladaju kiše, snegovi, vetrovi...

Kostić se fokusira i na materijale koji su korišćeni u gradnji. Posebno lepotom plene brvnare. One su se pravile jer je u Srbiji bilo dosta šume, zatim se koristila kombinacija drvo-cigla, pa samo cigla, a kako se zemlja razvijala tako su stizali i novi materijali.

Na izložbi se može videti i savremeni pristup graditeljstvu i restauraciji kuća. Jedan segment obuhvata i rešenje savremene kuće na principima tradicije inspirisane radom arhitekte Božidara Petrovića, koji je radio u takovskom kraju, a prikazana su i rešenja mladih arhitekata.

Na crno-belim fotografijama su stare zanatlije i stanovnici kuća. Stanko izdvaja staramajke čuvare ognjišta. One žive u nadi da će potomci doći i obnoviti imanja. Naravno, takvih primera ima. Najstarija kuća koju je Kostić ovekovečio tokom tri decenije dugog foto-istraživanja je iz 1806. godine, nalazi se u okolini Kragujevca i obnovljena je.

Izložba koja se može pogledati do 1. oktobra ima bogat katalog za koji je tekst napisao arhitekta Živojin Bata Kara-Pešić.