U Ukrajini sledi eskalacija ratovanja

Na talasu uspeha ukrajinske ofanzive u Harkovskoj oblasti, Vašington se sprema za nove isporuke oružja, ali ni susedne države ne miruju kad je reč o njihovim interesima. U Poljskoj se već dugo čuju najave da bi Galicija trebalo da se vrati Varšavi, a u poslednje vreme i drugi susedi ispoljavaju teritorijalne pretenzije. Rumunski bivši ministar spoljnih poslova Andrej Maga, bez obzira na protest ukrajinske ambasade u Bukureštu, ponovio je stav da u Evropi neće biti mira sve dok Ukrajina ne vrati tuđe teritorije. Detaljno je naveo da Kijev treba da vrati Zakarpatje Mađarskoj, Galiciju Poljskoj, Bukovinu Rumuniji, a Donbas i Krim Rusiji.

Stoga se s velikom sigurnošću može očekivati da tokom zime, kad ukrajinske snage budu dovoljno iscrpljene, okolne države pod različitim vidovima (nagodbom ili čak vojno) krenu po delove ukrajinske teritorije koju smatraju svojom. Oružje koje Kijev kupuje od Amerikanaca i Evropljana ima svoju visoku cenu i moraće da ga plati ne samo novcem. Poljska je prva u redu država koje smatraju da su podrškom Ukrajini „zaslužile” da im se to i vrati i kao evropska država koja se smatra američkim protežeom u Evropi očekuje da će Vašington svakako uzeti u obzir da i njeni interesi budu zadovoljeni.

To ne znači da će Rusiji ubuduće biti lakše, ali ako dovoljno izdrži vojni pritisak NATO-a do trenutka kad Evropa dođe do vojno-energetskog kolapsa – moguće je da će se rat proširiti. I to ne na osnovu člana 5. ugovora Severne vojne alijanse, nego će prerasti u regionalni rat u kojem će ukrajinski susedi proceniti da je došao pogodan trenutak za novu podelu. Pošto je malo verovatno da će ovaj rat završiti totalnim porazom, jasno je da će nekim pregovorima biti povučena nova linija. O tome govori nemački kancelar Olaf Šolc, ali i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. Bez konkretnih najava da je došlo vreme za pregovore, oni samo kažu da se svaki rat ipak završi za pregovaračkim stolom i da je na Ukrajini da odluči kada će to biti. Zato sada Poljaci zameraju Šolcu da je previše uzdržan prema Ukrajini i da ispoljava isuviše razumevanja za Putina.

Šolc je posle prošlonedeljnog telefonskog razgovora s Putinom za vikend ponovio da je uprkos različitim mišljenjima neophodno nastaviti dijalog s ruskim predsednikom. Poljski šef diplomatije Zbignjev Rau komentarisao je takav Šolcov stav rečima da Berlin namerno odlaže vojnu pomoć Kijevu u nadi da će obnoviti saradnju s Rusijom, želeći da, „bez obzira na ishod ovog rata”, nemačko-ruski odnosi trpe što manje. Ukoliko je ispravno prozreo namere nemačkog kancelara, onda to pokazuje da Nemačka, kao vodeća članica EU, ima strategiju da opstane u proksi ratu koji SAD vode i protiv Evrope. Šolcov stav već ionako nervira Stejt department, a Vašington ostaje glavni snabdevač Ukrajine oružjem.

„Njujork tajms” piše da će ukrajinske trupe morati da obave mnogo zahtevniji zadatak u Donbasu, gde „Rusi kopaju rovove skoro deceniju”, nego u oblasti Harkova, gde su „nekoliko dana zauzimali gradove, često bez ispaljenog metka”. Uticajni „Politiko” piše da je ukrajinska munjevita operacija uverila SAD da Ukrajinci mogu da deluju efikasno i da se vode tajni pregovori Vašingtona i Kijeva o isporučivanju američkih borbenih aviona četvrte generacije F-16, izviđačkih i udarnih dronova i protivvazduhoplovnih raketnih sistema „patriot”. Iako su na početku rata odbili takve isporuke, u maju je bilo izveštaja o mogućnosti isporuke raketnih sistema koji bi bili uključeni u novi američki paket pomoći. Odluka još nije doneta, piše „Politiko” pozivajući se na svoje izvore i dodaje da se povodom isporuka naoružanja Šolc tokom razgovora, navodno, požalio Putinu na pritisak Vašingtona.

S druge strane, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba tvrdi da se s Vašingtonom razgovara i o snabdevanju raketama dugog dometa i da ne isključuje da će SAD doneti pozitivnu odluku. Ranije su američki mediji javljali da Bela kuća nije spremna da Ukrajini isporuči rakete dometa do 300 kilometara, jer bi to isprovociralo Moskvu. Ruski zvaničnici su već najavili da bi to smatrali ugrožavanjem svoje teritorije i da je to „crvena linija” posle koje bi odgovorili mnogo žešće.

Britanski obaveštajni izvori tvrde da Rusija sve više kupuje oružje od Irana i Severne Koreje. Protekle nedelje su zabeležili četiri vojna leta iz Irana u Rusiju kojima su isporučeni iranski dronovi. Ranije je Pentagon saopštio da Rusija kupuje oružje i od Pjongjanga, što je Moskva demantovala. Ali demantovali su i kupovinu iranskih dronova, pa je jedan „šahed-136” prošle nedelje oboren kod Kupjanska.

Ukoliko ipak dođe do isporuka američkog ofanzivnijeg naoružanja, očekuje se da će i ruska reakcija eskalirati. Prema Putinovim rečima, dosadašnje akcije su bile uzdržane, a to može da se promeni. Rat neće biti skoro završen. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je prelazak u treću fazu i tek će se videti šta će ona značiti.