Odložen početak suđenja za zločine u Dobrovoljačkoj

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Tri decenije iščekivani početak suđenja osumnjičenima za zločine počinjene u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. godine, koji je napokon bio određen za sutra, odložen je. Razlog za odlaganje zakazanog glavnog pretresa jeste, kako je potvrđeno iz Suda BiH, suspenzija sudije Dalile Burzić, člana sudskog veća u ovom predmetu. Odlukom disciplinske komisije Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH, Burzićeva je „privremeno udaljena od vršenja dužnosti sudije” zbog krivične istrage protiv nje u vezi sa ubistvom jednog mladića u Sarajevu.

U Odeljenju za informisanje javnosti Suda BiH potvrđeno je za naš list da je „ročište definitivno otkazano” i da se „zasad ne zna da li će i kada biti određen novi termin zvaničnog početka suđenja” Ejupu Ganiću, članu ratnog Predsedništva BiH, i još devetorici optuženih za zločine u Dobrovoljačkoj.

Advokat Miodrag Stojanović kaže da bi suspenzija Burzićeve mogla usporiti rad na svim predmetima u koje je ona, kao sudija, direktno uključena, pa tako i u „slučaju Dobrovoljačka”. To bi, napominje on, „moglo da uspori rad u smislu što će novom članu saveta trebati vremena da se uključi u predmet”, a to „odlaže suđenje na neko vreme”.

Vest iz Suda BiH da je odgođen početak suđenja osumnjičenima za jedan od težih zločina počinjenih u Sarajevu uznemirila je porodice žrtava i izazvala reakcije kompletne javnosti u Republici Srpskoj koja je, inače, davno izgubila poverenje u pravosudne institucije na nivou BiH kada je u pitanju procesuiranje zločina izvršenih nad srpskim narodom. Podstaknut dosadašnjim iskustvom, Veljko Lazić, predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih boraca i civila, ranije je izjavio da ni od suđenja za zločine u Dobrovoljačkoj ne treba očekivati ništa više od već viđenog.

„Biće i to nekakva farsa”, rekao je Lazić nakon što je zakazan, sada već propali, početak suđenja.

O ažurnosti, (ne)pristrasnosti i generalnom odnosu Suda BiH prema žrtvama srpske nacionalnosti dovoljno govori, između ostalog, i slučaj Sakiba Mahmuljina, bivšeg komandanta Trećeg korpusa Armije RBiH, koji je osuđen na sramnih osam godina zatvora za zločine nad Srbima u Vozući i na Ozrenu. Odmah nakon što mu je krajem aprila izrečena pravosnažna presuda on je, umesto u zatvor, pobegao u Tursku, gde se, navodno, leči.

Veštačenje njegove medicinske dokumentacije, koje je zatraženo pre mesec dana, još uvek nije završeno, niti se zna kada će biti. Predstavnici boračkih organizacija u Republici Srpskoj nemaju dilemu da „Sud BiH namerno odugovlači sa veštačenjem” i sumnjaju da će Mahmuljin „ikada biti iza rešetaka”.

U predmetu „Dobrovoljačka”, osim Ganića optuženi su i Zaim Backović, Hamid Bahto, Hasan Efendić, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Akispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiško. Optužnica ih tereti da su „planirali, naredili i izvršili napad na nebranjenu mešovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u JNA”, koja je 3. maja 1992. prolazila Dobrovoljačkom ulicom pod pratnjom mirovnih snaga UN. Tada je ubijeno osam vojnika i civila, 24 je ranjeno, više desetina njih je zarobljeno, a potom mučeno i zlostavljano. Tokom suđenja će, kako je službeno najavljeno, biti saslušano 277 svedoka.