Po­ve­ćan broj mla­dih sa šlogom zbog kovida 19

Za sa­mo go­di­nu da­na po­sto­ja­nja kod vi­še od 600 pa­ci­je­na­ta u Cen­tru za va­sku­lar­na obo­lje­nja mo­zga In­sti­tu­ta za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti „De­di­nje” ura­đe­ne su spe­ci­fič­ne in­ter­ven­ci­je na krv­nim su­do­vi­ma mo­zga i kič­me­ne mo­ždi­ne. Naj­vi­še pa­ci­je­na­ta iz do­me­na ne­u­ro­ra­di­o­lo­gi­je le­če­no je zbog mo­žda­nih ane­u­ri­zmi (pro­ši­re­nja krv­nih su­do­va u mo­zgu), akut­nih mo­žda­nih uda­ra, ste­no­za krv­nih su­do­va mo­zga, spe­ci­fič­nih tu­mo­ra…

Pro­ce­du­re in­ter­vent­ne ne­u­ro­ra­di­o­lo­gi­je spa­da­ju u red mi­ni­mal­no in­va­ziv­nih teh­ni­ka jer se pre­ko ma­log re­za na ko­ži, pu­tem krv­nih su­do­va (en­do­va­sku­lar­no), do­la­zi do pa­to­lo­ške pro­me­ne u cen­tral­nom ner­vnom si­ste­mu, re­gi­ji gla­ve, vra­ta ili kič­me, gde se spe­ci­jal­nim ma­te­ri­ja­li­ma pro­me­na tre­ti­ra. En­do­va­sku­lar­ni tret­man se oba­vlja u lo­kal­noj ane­ste­zi­ji, sa iz­u­zet­kom pa­ci­je­na­ta ko­ji ne mo­gu da sa­ra­đu­ju (kod onih ko­ji ima­ju kr­va­re­nja u mo­zgu, pu­ca­nje ane­u­ri­zme, akut­ni in­farkt mo­zga). Pred­no­sti ovih pro­ce­du­ra su broj­ne, a iz­me­đu osta­log pa­ci­jen­ti kra­će osta­ju u bol­ni­ci (u pro­se­ku 48 sa­ti), br­že se opo­ra­vlja­ju i vra­ća­ju se sva­ko­dnev­nim ak­tiv­no­sti­ma u ro­ku od pet da­na.

Na če­lu ti­ma za in­ter­vent­ne ne­u­ro­ra­di­o­lo­ške pro­ce­du­re u ovoj usta­no­vi je prim. dr Slo­bo­dan Ću­la­fić, ne­u­ro­ra­di­o­log, ko­ji za „Po­li­ti­ku” is­ti­če da je i ko­vid 19 uti­cao na po­ja­vu ovih pro­ble­ma kod pa­ci­je­na­ta.

– Po­ve­ćao se broj mla­dih lju­di ko­ji su ima­li mo­žda­ni udar u to­ku i na­kon pre­le­ža­nog ko­vi­da 19. To je po­seb­no za­pa­že­no kod onih ko­ji ima­ju iz­me­đu 25 i 35 go­di­na. Ali, na sre­ću, svi oni ko­je smo mi le­či­li su do­bro „pro­šli”. Kod nas je le­če­no oko 70 pa­ci­je­na­ta. Ima­li smo i jed­nu dva­de­se­to­smo­go­di­šnju trud­ni­cu na le­če­nju zbog to­ga – na­gla­sio je dr Ću­la­fić.

Naš sa­go­vor­nik ka­že da naj­vi­še pa­ci­je­na­ta do­la­zi zbog ane­u­ri­zmi ko­je ni­su „pu­kle”, onih ko­je su iza­zva­le kr­va­re­nje, kao i ta­ko­zva­nih ar­te­ri­o­ven­skih mal­for­ma­ci­ja mo­zga i kič­me­ne mo­ždi­ne. Pa­ci­jen­ti do­la­ze iz svih kra­je­va Sr­bi­je, ali i iz Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je, Cr­ne Go­re, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne…

– Ima­mo do­sta mla­dih pa­ci­je­na­ta. Lju­di obič­no ot­kri­ju da ima­ju ane­u­ri­zmu ka­da ura­de sni­ma­nje na mag­net­noj re­zo­nan­ci. U 95 od­sto slu­ča­je­va one su uro­đe­ne, a u pet od­sto slu­ča­je­va su po­ve­za­ne s po­vre­dom ili in­fek­ci­jom. Ne­ka­da pa­ci­jent ima smet­nje po­put gla­vo­bo­lje, pa­da kap­ka, smet­nji s vi­dom, gu­ta­njem i gu­bit­kom rav­no­te­že, a ne­ka­da ne po­sto­ji ni­ka­kav znak da je pro­blem pri­su­tan. Ka­da do­đe do pu­ca­nja ane­u­ri­zme, obič­no pa­ci­jent ima ja­ku gla­vo­bo­lju i po­re­me­ćaj sve­sti. Ka­da pro­blem ot­kri­je­mo slu­čaj­no, ura­di se in­ter­ven­ci­ja ko­ja tra­je po­la sa­ta, pa­ci­jent je bu­dan i mo­že br­zo da se vra­ti svo­jim oba­ve­za­ma. Te­že je kod lju­di kod ko­jih je do­šlo do nje­nog pu­ca­nja – na­vo­di dr Ću­la­fić.

Ne­ka po­seb­na pre­ven­ti­va za ova­kva sta­nja ne po­sto­ji, ka­že naš sa­go­vor­nik, ali se mo­že po­sa­ve­to­va­ti lju­di­ma ko­ji ima­ju ja­ke gla­vo­bo­lje da ura­de sni­ma­nje na mag­net­noj re­zo­nan­ci. Ka­da je reč o mal­for­ma­ci­ja­ma, le­ka­ri­ma je obič­no znak da pro­blem po­sto­ji po­ja­va epi­lep­si­je kod mla­dih lju­di.

– Ne­kad uoči­mo pro­blem slu­čaj­no i ta­da od­mah pa­ci­jen­tu ko­ji ima su­že­nje krv­nog su­da u mo­zgu sta­vi­mo stent i on mo­že da ži­vi nor­mal­no. Naj­bo­lje re­zul­ta­te mo­že­mo da na­pra­vi­mo uko­li­ko pa­ci­jent stig­ne u bol­ni­cu u ro­ku od šest do osam sa­ti od tre­nut­ka ka­da se po­ja­vio pro­blem. Ima­mo mo­guć­no­sti i da uđe­mo u si­stem de­žur­stva bol­ni­ca u Be­o­gra­du za re­ša­va­nje ovih pro­ble­ma. Sve in­ter­ven­ci­je ko­je se ra­de u sve­tu – ra­de se i kod nas. Po­seb­ni smo, jer ra­di­mo in­ter­ven­ci­je u bud­nom sta­nju, što se u sve­tu spro­vo­di uz po­moć ane­ste­zi­je – po­ja­šnja­va dr Ću­la­fić.

Cen­tar za va­sku­lar­na obo­lje­nja mo­zga či­ne am­bu­lan­ta za in­ter­vent­nu ne­u­ro­ra­di­o­lo­gi­ju, ode­lje­nje po­lu­in­ten­ziv­ne i in­ten­ziv­ne ne­ge, ope­ra­ci­o­ni blok – an­gio-sa­la za in­ter­vent­nu ne­u­ro­va­sku­lar­nu te­ra­pi­ju i di­jag­no­sti­ku, a po­seb­ni su i po to­me što je na ovom me­stu pr­vi put u ze­mlji i re­gi­o­nu ura­đe­no me­ha­nič­ko va­đe­nje trom­ba pa­ci­jen­tu ko­me je im­plan­ti­ra­na ta­ko­zva­na LVAD pum­pa ko­ja se ko­ri­sti kod pa­ci­je­na­ta s ter­mi­nal­nom sr­ča­nom sla­bo­šću.