Kako je jedan hidžab zapalio Iran

Smrt devojke koju je posebna policija za čuvanje moralne čistote privela jer nije bila obučena u skladu sa najstrožim islamskim kodovima izazvala je višednevne nerede po blizu 50 iranskih gradova u kojima je do sada stradalo najmanje devet osoba, dok su stotine povređene.

Masovni protesti, nezabeleženi od 2019, do sada su bili vezani za tešku ekonomsku situaciju, opadajući standard, poskupljenja ili nestašice, a ovo je prvi put da je teokratska vlast suočena sa opštim besom zbog ponašanja tzv. moralne policije, koja od pobede islamske revolucije 1979. brine da javni život bude usklađen sa najstriktnijim normama islamskih zakona, šarije.

Mahsa Amini je prošle nedelje iz svog rodnog mesta Sakez, u severozapadnoj provinciji Kurdistanu, sa porodicom stigla u Teheran kada je „moralna policija” privela zbog „neprikladnog” nošenja hidžaba, obavezne prekrivke za glavu žena.

Zvaničnici tvrde da je u centru za prevaspitavanje dobila „iznenadni srčani udar” i da je u bolnici preminula posle tri dana u komi. Njena porodica demantuje tvrđenje policije da je imala istoriju težih bolesti i, kao i javnost, uverena je da je žrtva torture. Šef teheranske policije odbacio je optužbe uz priznanje da kamere koje koristi „moralna policija” u slučaju Mahse nisu funkcionisale, što je pojačalo opšti bes.

Protesti su se prvo proširili Kurdistanom i Tabrizom, da bi ubrzo zahvatili Teheran, Esfahan, Kerman, Širaz, čak i konzervativni šiitski sveti grad Mašad. Demonstranti su palili policijske automobile i kontejnere uz povike „Život, sloboda i žene”, „Ne želimo Islamsku Republiku” i „Smrt Vrhovnom vođi”, ajatolahu Ali Hamneiju, dok su snage reda uz podršku paravojne milicije Basidža uzvraćale pucnjima, suzavcem, prebijanjem i hapšenjima.

Guverner Kurdistana potvrdio je četiri smrti, mada ih je nazvao „sumnjivim” tokom „nelegalnih protesta” i negirao da je policija koristila vatreno oružje.

Preko društvenih mreža šire se snimci koji pokazuju kako Iranke demonstrativno javno skidaju i pale hidžabe. Na osam univerziteta u Teheranu, Karadžu i Tabrizu Hamnei je nazvan „sramotom” za zemlju i zahtevan je njegov odlazak.

Izveštava se da su vlasti ograničile pristup internetu i popularnom „Instagramu”. „Iz razloga bezbednosti, odgovarajuće vlasti mogu da nametnu određena ograničenja brzini interneta”, rečeno je u saopštenju iranskog ministra informacija.

Namera je da se spreči širenje snimaka koji između ostalog prikazuju muškarce i žene, uključujući umetnike i sportiste, kako u znak solidarnosti sa Mahsom javno pred kamerama briju glave. Iranski reditelj Asgar Farhadi, koji se retko oglašava u javnosti, nazvao je njenu smrt „zločinom”.

Burna reakcija javnosti navela je zvanične institucije da traže da se slučaj ispita i da otvore debatu oko obaveze nošenja hidžaba. Vrhovni savet kulturne revolucije upozorio je u saopštenju da je Mahsin slučaj „poziv na buđenje” za sve vladine institucije koje treba da se usmere samo na jačanje opšte svesti, nagoveštavajući da su striktne mere kontraproduktivne.

U pokušaju da smiri situaciju, predstavnik Vrhovnog vođe poslao je svog izaslanika da poseti porodicu Amini. „Sve institucije preduzeće akciju u odbrani prava koja su prekršena”, izjavio je Abdolreza Purzahabi.

Predsednik Ebrahim Raisi je pred put za Njujork, gde učestvuje na zasedanju Generalne skupštine UN, telefonom pozvao porodicu Amini, izrazio saučešće i obećao istragu o smrti dvadesetdvogodišnje devojke.

Raisi, bivši sudija, suočen je sa više optužbi za kršenje ljudskih prava, posebno oko njegove navodne uloge u egzekucijama hiljada političkih zatvorenika 1980-ih. Uoči puta za Njujork, on je u intervjuu za američku TV mrežu Si-Bi-Es izjavio da je hidžab dobrovoljan izbor iranskih žena koje ga nose „spontano” – mada je reporterki televizije pre intervjua rečeno kako treba da se obuče.

U periodima vladavine reformista, striktni kodovi nošenja hidžaba nisu bili sankcionisani, ali nova konzervativna vlast predsednika Raisija insistira na staroj praksi, posebno po većim gradovima gde se žene često suprotstavljaju nepopularnom zakonu koji je sprovodi brutalnom silom.

Od 2017, kada su tokom protesta i zahteva za liberalizacijom društvenog života žene demonstrativno skidale hidžabe, vlasti su pooštrile mere dajući „moralnoj policiji” ovlašćenja da hapsi, kažnjava, čak i bičuje prekršiteljke. Javnost je pozvana da prijavi žene koje ne nose hidžab.

Teokratska vlast ponovo je suočena sa spontanim i mahom neorganizovanim buntom koji je teže kontrolisati. Kako piše Al džazira, reformistička partija Etemad Meli pozvala je iranski parlament da ukine zakon o obaveznom nošenju hidžaba i preporučila predsedniku Raisiju da rasformira „moralnu policiju”.

Možda će se, pod pritiskom javnosti, i obistiniti reči uklesane na grobu Mahse Amini u Sakezu: „Nećeš umreti, tvoje ime će postati zakon”.