Opus Save Šumanovića u tri galerije

Novi Sad – Umetnička dela Save Šumanovića, jednog od naših najvećih i kod publike najvoljenih slikara, biće izložena u Novom Sadu i u Šidu, na jedinstvenoj izložbi, koja u isto vreme obuhvata tri galerijske lokacije. To su kod nas tri možda najpozvanije ustanove za predstavljanje stvaralaštva ovog umetnika: novosadska Galerija Matice srpske, šidska Galerija slika „Sava Šumanović” i Spomen zbirka „Pavle Beljanski” u Novom Sadu, u kojoj će izložba svečano biti otvorena sutra u 20.22 sata.

Spomen-zbirka „Pavle Beljanski” je i nosilac projekta „Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata”, iza koga stoji i Novi Sad kao Evropska prestonica kulture 2022. godine.

– To je ozbiljan poduhvat u okviru Kaleidoskopa kulture koji je na više nivoa pokazao da su takve stvari moguće i to ne samo u Novom Sadu, već i šire, i da to treba da nam bude stalna praksa – rekla je programska direktorka Fondacije „Novi Sad – EPK” Sara Vulević na konferenciji za novinare na kojoj je najavljena velika izložba.

Šumanovićeve slike koje će publika imati priliku da vidi, uglavnom su u posedima triju ustanova, a pojedine su stigle kao pozajmica iz Francuske, Severne Makedonije i Hrvatske. Od 103 dela iz međuratnog perioda, 32 ih je gotovo već spremno za postavku u Spomen-zbirci „Pavla Beljanskog”, 17 u Galeriji Matice i 54 u Šidu.

Ideja za projekat je nastala, po rečima direktorke Spomen-zbirke Milane Kvas, tako što je i kolekcija Pavla Beljanskog utemeljena na umetnosti između dva svetska rata, a u toj antologiji jugoslovenske umetnosti, od 1919. do 1941, jeste i devet vrhunskih dela Šumanovića. Uz to, susedna Galerija, sadrži jedno od njegovih najpoznatijih dela.

– To je bio pokretač da, zajedno sa Galerijom u Šidu, ukažemo javnosti, u godini EPK, koje su to relacije koje umetnost Save Šumanovića pokazuje sa bitnim strujanjima u evropskoj umetnosti toga perioda – kazala je Milana Kvas.

Neka dela se prvi put, kako je napomenula, izlažu u Srbiji, kao što su dva dela iz muzeja u La Rošelu, koje je otkupila francuska država 1926. godine, zatim „Lučki agent” iz Moderne galerije u Rijeci i „Tursko kupatilo” iz Nacionalne galerije Severne Makedonije.

– Čuveno je njegovo platno „Tursko kupatilo”, koje je poslednji put imala priliku da vidi beogradska publika na velikoj retrospektivi Šumanovića u Muzeju savremene umetnosti 1984. godine – kazala je ona i dodala da je ta slika ponovo kod nas zahvaljujući timu konzervatora Galerije Matice srpske i da su bili potrebni veliki konzervatorski radovi da bi se izložila.

U pratećem programu izložbe su predavanja, radionice i predstava o umetničkoj sceni Pariza kada je Šumanović tamo boravio, dok će na otvaranju biti izveden performans sa plesačima, inspirisan stvaralaštvom ovog umetnika.

– Ne postoji bolji autor, koga publika više voli, od Save Šumanovića – kazala je novinarima upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski. Po njenim rečima, od publike u tom smislu čuje još dva imena, a to su Uroš Predić i Paja Jovanović, pa će Predićev opus biti predstavljen sledećeg meseca u toj galeriji.

Kada je reč o Šumanoviću, u njoj će biti ispričana priča iz istorije ove ustanove, o tome kako je jedna privatna kolekcija, gotovo cela, čuvenog kolekcionara Dorića iz Zagreba, stigla u Novi Sad u otkupu.

– Nažalost, od 17 slika iz kolekcije, stiglo je 13, a četiri su ostale u Muzeju moderne umetnosti u Zagrebu i sada ćemo prvi put imati priliku da sva ta dela vidimo zajedno, na čelu sa čuvenim autoportretom Save Šumanovića, koga publika isto dugo nije imala priliku da vidi u Novom Sadu – kazala je upravnica.

U Šidu će se postavka otvoriti 3. oktobra u Galeriji slika „Sava Šumanović” u 18 sati, najavila je Jovana Lakić, direktorka te ustanove koja čuva najveću kolekciju dela ovog umetnika i koja je otvorena pre 70 godina, kako je napomenula direktorka, po želji umetnika i zahvaljujući njegovoj majci.

– Postavka u Šidu posvećena je jedinstvenom ciklusu „Šidijanki”, jedinstvenom u tokovima evropskog slikarska. „Šidijanke” pripadaju poznom Šumanovićevom stvaralaštvu. Prvi put su bile izložene na njegovoj izložbi 1939. u Beogradu. Postavku čine 54 dela, a najvažniji centralni segment je 35 kompozicija samog ciklusa, koji se kompletno čuva u Šidu. Dodato je 10 slika koje tematski, hronološki i stilski najavljuju početak ovog grandioznog ciklusa i 9 dela sa kojima se taj ciklus završava – kazala je Lakićeva.

Podršku projektu daje osiguravajuća kuća DDOR čiji je predsednik Izvršnog odbora Frančesko Maši na konferenciji za novinare govorio o posvećenosti kulturi i očuvanju kulturnog nasleđa.