Američki zakon o BiH po želji bošnjačke dijaspore

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Američki Kongres ponovo se bavio situacijom u BiH, ovog puta usvojivši Predlog zakona o odvraćanju akcija destabilizacije u BiH. Predlagači ovog rešenja ne skrivaju da je zakon donet u bliskoj saradnji s bošnjačkom zajednicom u Sent Luisu. Zakon koji je usvojen u Kongresu i tek treba da dobije i podršku Senata, već je stekao simpatije u Sarajevu.

Između ostalog i zbog toga što su njime predviđene sankcije strancima koji podrivaju Dejtonski mirovni sporazum ili prete stabilnosti zemlje, ali verovatno mnogo više jer se odredbe tog zakona podudaraju s bošnjačkom nacionalnom politikom.

Hrvatski član Predsedništva BiH kaže kako američki zakon fokus stavlja na sprovođenje pet presuda Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura (na čemu insistiraju Bošnjaci), a ne na presudu „Ljubić” (čije sprovođenje zahtevaju Hrvati), koja je, kaže Željko Komšić, „implementirana, pa se zato i ne pominje, što godinama tvrdimo”.

Republikanski poslanik En Vagner, koja je predložila ovaj zakon, kaže da je pri izradi ovog rešenja blisko sarađivala s bošnjačkom zajednicom i iznosi ocene da građani BiH „trpe zbog direktnog delovanja političara koji bezobzirno seju podele u BiH, često uz punu podršku Rusije”.

Šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu Obrad Kesić izjavio je za „Politiku” da srpska zajednica u Americi radi na tome da obavesti svoje predstavnike u Senatu da bi ovaj zakon bio štetan i da bi gurnuo BiH u još veću krizu jer bi otvorio mogućnost za poništavanje Dejtonskog sporazuma. On kaže da je evidentno da nema namere da se na BiH prestane uticati spolja, jer su ova rešenja potvrda da se nastavlja mešanje u unutrašnja pitanja i da predlagači ovakvih rešenja deluju jednostrano, u korist bošnjačkim strankama i samo jednom od konstitutivnih naroda.

„Oni žele unitarnu, takozvanu građansku državu, a zapravo nacionalnu državu Bošnjaka. Ova rešenja su rezultat aktivnog lobiranja bošnjačke zajednice u SAD i bivših američkih funkcionera, diplomata koji su već duže vreme angažovani u korist Sarajeva”, naveo je Kesić.

On je napomenuo da se slična rešenja već sprovode od strane SAD, jer je praksa političkih sankcija već uvedena.

„Dodik je dobio američke sankcije zbog političke ’neposlušnosti’. Ipak, ovaj zakon, za koji verujem da može biti zaustavljen ili izmenjen u Senatu, dao bi pravni okvir da se sankcije mogu koristiti protiv bilo koga ko bude proglašen pretnjom za Dejtonski sporazum. Ali ostaje nejasno ko procenjuje ko je pretnja za mirovni ugovor. Znamo da je taj sporazum narušen najviše intervencijama američkih diplomata, pa ako govorimo o negativnom uticaju spolja, na spisku bi se našlo mnogo američkih diplomata”, kaže Kesić.

On dodaje da je cilj ovog predloga da zadovolji bošnjačke birače predlagača zakona.

„Ali efekat u BiH biće takav da će nas gurati sve dublje u krizu. Znamo da bošnjački politički lideri nemaju nikakvu volju za iskrene pregovore, a sada će još dobiti ohrabrenje da istraju na rušenju ključnih elemenata Dejtona, kao što su garancije konstitutivnosti”, naglasio je Kesić.