Rodžer Federer, teniski plesač

Od trojice tenisera koji su obeležili prvu četvrtinu 21. veka, prvi je poklekao najstariji. Doslovno poklekao – zbog problema s desnim kolenom, Rodžer Federer (41) pre desetak dana je oglasio kraj karijere. Analitičari skloni da magiju sporta svedu na brojke, požurili su da podsete kako je njegova zvezda u padu još od finala Vimbldona 2019, koje je izgubio od Đokovića. Na londonskoj travi lane ga je u četvrtfinalu počistio Poljak Robert Hurkač, dobivši treći set sa čak 6:0 u gemovima. Na ATP listi 27. juna ove godine Federer je poslednji put rangiran među prvih 100, na 97. mestu, posle čega mu se gubi trag...

A onda je preksinoć odigrao oproštajni meč na Lejver kupu, u dublu sa svojim arherivalom Rafaelom Nadalom. Ovacije, izlivi ljubavi i poštovanja kojima ga je dočekala i ispratila publika u Londonu bili su potvrda da mesto na sportskoj lestvici ne određuju samo poen, gol, koš ili trofej više. Federer je bio i ostao najvoljeniji teniski princ, ma koliko mi mahali tapijama koje potvrđuju da presto, po pravdi rezultata, pripada Novaku.

„Rodžer je najlepši igrač koga sam ikada video”, izjavio je pre dva dana legendarni teniski šampion Džon Makinro, inače nesklon olakom davanju komplimenata. I zaista, pojmovi lepota i igra organski pripadaju opisu Federera. On je „plesao tenis” gipkim, gotovo baletskim kretnjama, a ta gracioznost je bila nadograđena snagom i takmičarskom inteligencijom. Činilo se da je ovom umetniku sporta igra prirodno stanje, lišeno napora i naprezanja. Nema sumnje da se začin božanske nadarenosti podrazumeva, ali je do 20 grend slem titula, 103 osvojena turnira, dve olimpijske medalje i 310 uzastopnih nedelja na vrhu ATP liste morao da dođe teškim i marljivim radom.

Čak je uspeo da suzbije i svoju primarnu narav: kao tinejdžer, bio je sklon svađama s takmacima i sparing partnerima, a posle svakog izgubljenog meča je plakao. Iz živog blata izvukao ga je psiholog Kristijan Markoli, uz podršku Rodžerovih roditelja i Adolfa Kacovskog, prvog i najvažnijeg trenera u Federerovoj karijeri. Potom u Rodžerov život uplovljava tri godine starija Miroslava Mirka Vavrinec, švajcarska teniserka slovačkog porekla. Na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. započinju romansu zbog koje je Mirka razvrgla veridbu s bogatim arapskim plemićem. Veza s Mirkom bila je dodatno sidro za Rodžerov duševni i sportski mir, pa već 2002. ulazi među top 10 svetskih igrača, čime započinje RF epoha. Na terenima širom sveta i u medijskim nastupima pleni smirenošću, fokusiranošću, odmerenošću u gestovima i rečima. Ili, što bi se reklo iz vizure nas, Novakovih navijača – hladan, nadmen i uobraženi Švajcarac.

Nasuprot ovakvoj projekciji, oni koji privatno poznaju novopečenog prebogatog penzionera iz Bazela tvrde da je duhovit i druželjubiv, da voli muziku (omiljeni bend mu je AC/DC), da uživa u italijanskoj kuhinji i da je posvećeni muž i otac. A da nije ni nadmen, ni uobražen, u intervjuu za Sport klub nedavno je posvedočio njegov trener Ivan Ljubičić: „Imaš osećaj da upija sve što govoriš i otvoren je da proba sve. Želi da čuje istinu i želi da čuje ono što vidiš, a ne da mu govoriš ono što misliš da on želi da čuje.”