Putinovo najmoćnije oružje

Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošle godine pokazao sposobnost „izazivanja haosa” sa evropskim cenama energije, upotrebom pretnje i prekida u  snabdevanju, piše briselski Politiko. Države su se zbog toga okretale novim dobavljačima, a vlade su bile primorane na preskupe  državne intervencije, kako bi pomogle potrošačima i preduzećima da plate račune za energiju.

Tržišta su, međutim, odbacila pretnje koje dolaze iz Kremlja poslednjih sedmica. Takva situacija može da se promeni dolaskom zime, odnosno hladnih dana.

Nemački ministar ekonomije Robert Habek rekao je nedavno da „ako budemo imali sreće sa vremenom, imaćemo šansu da prođemo ovu zimu lagano”. Najmoćniji lideri Evrope su bukvalno prepušteni na milost i nemilost. Veoma hladna zima mogla bi da dovede do ogromnih političkih nemira zbog životnih troškova kao i da produbi „koštanje” cene evropske podrške Ukrajini, ukoliko Evropljani budu trpeli poteškoće nestanka struje i zatvaranja fabrika. Blaga zima i zalihe energije bi omogućila evropskim liderima da kažu da su u tom energetskom ratu s Putinom, pobedili, navode analitičari.

Retko kad je nešto toliko zavisilo od vremenske prognoze. Još uvek je rano reći kakve će temprature biti ove zime ili koliko će vetra i padavina biti za pokretanje obnovljivih izvora energije. Iako je rano još govoriti u ovoj fazi, ipak se može se predvideti da je zahlađenje u novembru „verovatnije nego inače”. Među evropskim diplomatama vlada, zasad, oprezno uverenje da će pripreme za zimu biti dovoljne da ne dođe do košmarnog scenarija nestanka struje. U državama Evropske unije skladišta su već popunjena 86 odsto, što je znatno ispred cilja od 80 odsto do novembra. Jedan neimenovani EU diplomata smatra da čak i ako Putin odseče preostalih devet odsto gasa koji dolazi iz Rusije, Unija bi mogla da izbegne nestanke električne energije.

Cene gasa su se, u međuvremenu, stabilizovale dok vlade i Evropska komisija rade na merama da se smanji potražnja i da racionalizuju upotrebu energije. Bankarska grupacija Goldman Saks nedavno je saopštila da očekuje da će cene pasti ispod 100 evra po megavat-satu u prva tri meseca 2023. godine, što je znatno niže u odnosu na avgustovski rekord od 346 evra. Evropski lideri mogli bi da budu ohrabreni time da je Putinova moć povećanja cene gasa dostigla vrhunac, naveo je Politiko. Ekonomista i bivši savetnik norveške vlade Aslag Berg ističe da ruski napad na snabdevanje gasom Evrope jeste naneo ekonomsku štetu, ali je to nešto što se može uraditi jednom. „To izaziva bol sada – ali efekat se vremenom smanjuje. Ekonomije se prilagođavaju, pronalaze se drugi izvori gasa, energije, smanjuje se potrošnja”, rekao je norveški ekonomski stručnjak. Ako ova zima bude u skladu s petogodišnjim prosekom, analitičari smatraju da bi Evropa mogla da prođe sa nešto više od četvrtine svog kapaciteta uskladištenog gasa.  Međutim, ako bi Rusija nastavila da seče isporuke, a ova zima bude jedna od najhladnijih u poslednjih 20 godina, sa vremenom sličnim kao 2010/2011., kada je zabeležen najhladniji decembar u poslednjih 100 godina u Velikoj Britaniji, onda bi cene gasa neizbežno skočile, zahtevajući od EU da prevaziđe svoj cilj smanjivanja potražnje za gasom od 15 odsto.

Ulaskom u 2023. godinu analitičari predviđaju da će popunjavanje skladišta gasa u novoj godini biti mnogo teže za EU ​​nego 2022. godine, što će verovatno ponovo dovesti do povećanja cena, naveo je Politiko.

Koliko brzo će EU mocći da se vrati na sigurne nivoe skladištenja gasa 2023. delimično cće zavisiti od toga koliko je gasa ostalo od zime.

I to, kao i mnogo toga sada, zavisi od vremena.