Da li ćemo imati dovoljno inženjera za „Rivijan"

Ilon Mask, rodonačelnik električnih automobila i osnivač „Tesle ” planira da u Srbiji kupi „Minakvu”, koja proizvodi mineralnu vodu obogaćenu jodom, a njegov konkurent Robert Skaring, vlasnik „Rivijana” koji proizvodi električna terenska vozila kod nas otvara razvojni centar u kome će zaposliti 200 inženjera.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će ubrzo za njima u „Rivijanu” posao naći još 1.000 naših radnika.

To je jedna od dve ili tri najjače američke kompanije za proizvodnju električnih automobila, naveo je Vučić kada je objašnjavao ko je „Rivijan” izrazivši uverenje da kod nas dolaze zbog dobre poslovne klime, a ne zbog litijuma.

Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je otvaranje istraživačkog centra važno za naš automobilski sektor. Ovu najavu vidi kao razvojni centar i predvorje nekog ozbiljnog ulaganja. Svaka visoko tehnološka investicija je više nego korisna za naš privredni rast.

–Ako dođe razvojni centar, napraviće neke rezultate. Za nekoliko godina možda će odlučiti da ovde proizvode i da iz Srbije izvoze u svet. Inženjerska nauka kod nas je veoma jaka. Istraživačke centre ovde otvaraju japanski „Nidek”, koji će u Novom Sadu proizvoditi elektromotore za električne automobile i nemački „Kontinental” koji je prvo došao kao razvojni centar. Da li „Rivijan” stiže zbog litijuma ne možemo da znamo. Oni dolaze zato što je ovde jeftiniji inženjer. Ako je na primer uslovno rečeno u Americi plata inženjera 10.000 dolara, ovde će verovatno biti 2.500 ili 3.000 dolara – navodi Aćimović.

Petar Petrović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu sa katedre za proizvodno mašinstvo slaže se da „Rivijan” najverovatnije u Srbiju dolazi jer su ovde inženjeri jeftiniji, ali njih, kaže, nema. Prema njegovim rečima na beogradskom Mašinskom fakultetu su 2021. produkovala samo 23 inženjera proizvodnog mašinstva, 2020. godine 44, 2019. oko 33 inženjera proizvodnog mašinstva, 2018. je sa ovog fakulteta izašao 21 proizvodni inženjer, a nekada su produkovali oko 100-150 inženjera proizvodnog mašinstva. Situacija na drugim univerzitetima je još slabija.

– Gde da nađu tolike ljude? Ako nešto niste zasadili prošle godine, uzorali njivu i posejali pšenicu, ne možete u junu govoriti šta ćete da požanjete. To se gaji i neguje decenijama. Da ne govorimo o ovim ljudima koji odlaze, mada je sve manje i onih koji dolaze. Davno sam govorio, ako industrija Srbije počne da se razvija vrlo brzo će se zaustaviti taj proces jer mi nemamo ljudski resurs. Nemamo inžinjere, a ni ljude sa zanatskim školama – napominje Petrović.

Upozorava da oko litijuma treba biti obazriv i gledati na duži rok jer Kina već razmišlja da litijumske baterije zameni gorivim ćelijama. Oni su čitavu strategiju „nju enerdži vinkl” bazirali na gorivim ćelijama.

– Baterije su vrlo problematične. Njihova produkcija je jako složena. U Nemačkoj su pravili studije u kojima se navodi da električna vozila kada izađu iz fabrike nijedan kilometar nisu prešla, a već su potrošila prosečnu emisiju ugljen-dioksida, koju vozilo na fosilna goriva produkuje za sedam godina – uverava Petrović.

Ko je Robert Skaring

Roberta Skaringa smatraju za potencijalnog rivala „Teslinom” lideru Ilonu Masku, a mediji „Rivijan” nazivaju „Tesla kamioni”.

Kao i Mask, Skaring ima doživotnu strast prema automobilima, a takođe i prema avanturama (on je entuzijasta avantura na otvorenom sa opsesijom za brdski biciklizam). Takođe, kao i Mask, voli da otkriva vesti iz „Rivijana” na nekonvencionalne načine. Kao i Mask, on živi za svoj posao.

Pošto je magistrirao, a zatim i doktorirao mašinstvo na prestižnom MIT-u pokrenuo je svoju kompaniju 2009. godine, sa manje od 20 dizajnera i inženjera.

„Rivijan” je uspeo da privuče pažnju Džefa Bezosa, odnosno „Amazona” koji je investirao u ovu kompaniju i poručio 100.000 električnih vozila. „Amazon” i „Ford” poseduju oko 20 odsto udela.