Kako će BiH ući u EU

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Ubrzava li Brisel integraciju BiH i regiona u Evropsku uniju”, jedan je u nizu naslova koji su građani čitali pre dve godine, a kojima su se novinari, kao i u poslednjih desetak godina, tragom izjava evropskih zvaničnika bavili perspektivom mogućeg članstva te zemlje u Evropskoj uniji.

„Proces evrointegracija BiH zamro je u političkom i reformskom smislu”, komentariše za „Politiku” Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, koja se bavi procesom evrointegracija.

Istraživanje koje je sprovela Direkcija za evropske integracije BiH pokazalo je da je za članstvo u EU opredeljeno 77 odsto građana BiH, to jest oko 90 odsto u Federaciji BiH i 54 odsto u Republici Srpskoj.

U odnosu na poslednje istraživanje tog tipa, podrška je za nekoliko procenata porasla u Federaciji BiH i za oko jedan procenat opala u Srpskoj. U apsolutnom zbiru, dva odsto građana BiH je u avgustu pokazalo veći entuzijazam za članstvo u EU u odnosu na prethodno istraživanje koje je sprovela ta agencija.

Naime, BiH na status kandidata čeka sedam godina. Objašnjenja o tome zašto pregovori još nisu otvoreni variraju. Opravdanja iz Brisela svode se na to da lideri u BiH nisu ispunili zadatke koji su pred njih postavljeni, pre svega one koji se tiču vladavine prava. Prve reforme koje su proistekle kao obaveza na putu za članstvo napravljene su već u prvim posleratnim godinama. U mnogima od njih zahtevana je centralizacija ovlašćenja na zajednički nivo vlasti.

S druge strane, skepsu unose ne samo prognoze da je ukrajinski sukob potpuno poremetio sve planove, već i sve učestalije pretpostavke da je Evropa umorna od proširenja i da se zemlje na jugoistoku kontinenta teško mogu nadati punopravnom članstvu u narednoj deceniji, pa se i samo pominjanje potencijalnih alternativa – kao što su političke integracije regiona – smatra za nespremnost evropskih predvodnica da prošire spisak punopravnih članova.

Poslednji zadaci iz EU koji su isporučeni Sarajevu odnose se na takozvanih 14 prioriteta, ali su neki od njih odmah ocenjeni kao nesprovodivi, između ostalog i zato što se dotiču prava odlučivanja u zajedničkim organima, jer je iz EU zahtevano limitiranje prava entitetskog veta za pojedine oblasti.

„Videli smo da su naše političke elite za tri godine uspele da reše jedan od prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije. Dakle, ovim tempom i s istim strukturama, možemo se nadati da će posao biti odrađen u narednih pola veka”, smatra Tanja Topić.

Ona je primetila da evrointegracije nisu tema nijedne političke partije u izbornoj kampanji, a navodi da tema nisu čak ni reforme koje su bitne za ovaj proces.

„To ignorisanje reformi i integracije dovoljna je ilustracija toga kakav je stav politike u BiH. Rekla bih da je odnos politike i građana prema tom procesu licemeran: političari se deklarativno zalažu za to da BiH postane članica EU, a na praktičnom nivou čine sve da do toga ne dođe, čak šire evroskepticizam među građanima, teorijama o tome kako se Evropska unija raspada, dok oni istovremeno traže da ih ta ista EU primi prečicom u svoj sastav. Za početak, da bismo znali na čemu je BiH trebalo bi da postanemo iskreni i odredimo šta zaista želimo”, navela je Tanja Topić.