Olmert nudi trampu Abasu

Izraelski premijer Ehud Olmert više ne okoliši u susretima sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Prilikom poslednjeg razgovora ove nedelje, „licem u lice”, palestinskom lideru Olmert je dao konkretan predlog koji se praktično svodi na trampu teritorija između dva naroda. Najkraće rečeno, vlada iz Tel Aviva dala bi odobrenje za gotovo kompletno (93 procenata) povlačenje sa Zapadne obale (pod uslovom da u to vreme Fatah od Hamasa preuzme kontrolu nad Gazom) kao deo principijelnog dogovora o granicama, o povratku izbeglica i za sporazum o bezbednosti između Izraela i buduće palestinske države.  

Palestinci bi, u zamenu za preostalu zemlju, kako navodi domaća štampa, dobili deo teritorije u pustinji Negev kraj pojasa Gaze (koliki je ekvivalent za 5,4 procenta zemljišta Zapadne obale) i, pride, slobodan prolaz, bez kontrolnih izraelskih vojnih i policijskih punktova između tog dela palestinske zemlje (Zapadne obale) i navedenog područja (odnosno Gaze). Ali da ne bude zabune, to parče između dve palestinske enklave zvanično bi se i dalje vodilo kao vlasništvo jevrejske države. To, po mišljenju Tel Aviva, ne bi trebalo da bude nikakva smetnja za Palestince koji se ovim povodom podsećaju da veza između njihove dve teritorije nije postojala ni pre 1967. godine kada je pojas Gaze bio pod kontrolom Egipta kada je Zapadna obala bila deo države Jordan.

Bez obzira na ovo istorijsko podsećanje, a da bi se lakše snalazili u predloženoj ponudi, Palestincima je, po izjavi jednog visokog jevrejskog zvaničnika, kako navodi list „Haarec”, predočena mapa sa ucrtanim novim granicama. I dok domaća štampa pište da Olmert čeka na odgovor Palestinaca, Bi-Bi-Si citira Nabila abu Rudeina, portparola u Abasovoj vladi, koji kategorički tvrdi da ono što druga strana nudi nije ništa novo i da je „kompletno neprihvatljivo”.

U svakom slučaju, apetiti Izraela nisu tako skromni. Predložena trampa uključivala bi, saopštavaju predlagači, i prisvajanje takozvanih blokova jevrejskih naselja oko Jerusalima i na severu Zapadne obale, gde živi većina od 250.000 jevrejskih naseljenika. Granica bi bila, kako se precizira, slična sadašnjoj putanji bezbednosne ograde koju Jevreji grade da bi se odvojili od Palestinaca. A kada mapa razgraničenja dva naroda bude usaglašena, Izraelu bi bilo omogućeno, po zamisli Olmertovog tima, da slobodno podiže nove kuće u tim stambenim blokovima. Naselja van nove granice, međutim, bila bi evakuisana u dve faze.

Sve u svemu, Izrael bi, prema predlagačima trampe, odmah dobio blokove jevrejskih naselja, ali bi zemlja namenjena Palestincima bila predata tek kada Fatah i palestinska uprava pod komandnom palicom predsednika Mahmuda Abasa ponovo preuzme kontrolu nad pojasom Gaze od rivalskog Hamasa – koji je zagospodario tom teritorijom od jula prošle godine.

Šta će od svega ovog biti sprovedeno u delo, ostaje da se vidi. Tek, upućeni u celu stvar kažu da je Olmert, prilikom prošlonedeljnog susreta, navodno dogovorio s Abasom da se pregovori o statusu Jerusalima odlože. Škakljiva tema oko koje se spore dva suseda, praktično je, opet, ostavljena za neka povoljnija vremena. (Oko pola miliona Izraelaca živi među 2,5 miliona Palestinaca na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, teritorijama koju su Jevreji okupirali posle šestodnevnog rata 1967. godine.) Pri svemu tome, ne zna se ni kako je palestinski lider reagovao kada mu je rečeno da će Izrael, najverovatnije, u budućim pregovorima tražiti da palestinska država bude demilitarizovana, uprkos činjenici da Palestinci ne odustaju od zahteva da imaju bezbednosne snage sposobne da se brane od spoljnih pretnji.

Mirjana Aksentijević