Šta je Moskva poručila Tokiju hapšenjem diplomate

Dan uoči sahrane bivšeg japanskog premijera Šinza Abea u Vladivostoku je uhapšen japanski konzul pod optužbom za špijunažu. Ovo je samo jedan detalj u slici narušenih rusko-japanskih odnosa, koji su sada na najnižem nivou. Njihovo urušavanje počelo je posle povlačenja japanskog premijera 2020. godine.

Šinzo Abe i ruski predsednik Vladimir Putin su tokom drugog mandata japanskog premijera ozbiljno radili na rešavanju statusa Kurilskih ostrva i mirovnom sporazumu koji nikada nije postignut od Drugog svetskog rata. Posle povlačenja japanskog premijera, koji je naveo da to čini zbog zdravstvenih razloga, obustavljeni su pregovori s Rusima: Japan nije dobio Kurilska ostrva, a Rusija nije postigla željeni cilj u razvoju ekonomskih odnosa. S ratom u Ukrajini G7 je uveo najoštrije sankcije Rusiji, a Moskva je Japan, uz SAD, Veliku Britaniju i države EU, proglasila neprijateljskom državom.

Posle uvođenja sankcija Rusiji i podrške Tokija Kijevu, novina je jedino ton japanske strane, koja je od Kremlja tražila izvinjenje zbog hapšenja diplomate Motokija Tacunore, koji nije generalni konzul i koji je po ekspresnoj proceduri proglašen „personom non grata”, a dat mu je rok od 48 časova da napusti državu. Ruski analitičari podsećaju da Tokio ranije nije sebi dozvoljavao takav ton prema Moskvi, iako pritvaranje konzula nije ništa novo, jer su se slični slučajevi već događali na obe strane. Između ostalog, Japan je ove godine proterao osam ruskih diplomata, koji nisu uhvaćeni ni na kakvom špijunskom delu, nego u okviru sankcija Rusiji, a Moskva je odgovorila istom merom. I niko ni od koga nije tražio izvinjenje.

Sada je Federalna služba bezbednosti (FSB) uhvatila japanskog mlađeg konzula u dalekoistočnoj ruskoj prestonici kako uz novčanu nadoknadu dobija poverljive informacije o aktuelnoj saradnji Rusije sa jednom državom azijsko-pacifičkog regiona i uticaju sankcija na ekonomsku situaciju u primorskoj oblasti. Na dokaznom snimku se vidi kako Motoki sedi u restoranu sa nekom devojkom koja mu predaje papire. Prema izveštajima medija, ona nije uhapšena, pa je očigledno da je u pitanju bila „nameštaljka”, da li od samog početka ove saradnje ili tek u nekom momentu, ne zna se.

Na video-snimku FSB, koji je usledio posle privođenja, diplomata se izjasnio krivim. Ruski ambasador u Japanu Mihail Galuzin je odmah pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova, uručena mu je protestna nota i zahtevano da se Moskva zvanično izvini. Takođe je navedeno da će japanska vlada razmotriti mere kojima će odgovoriti na ovaj incident.

Mladi japanski diplomata je pušten iz pritvora jer ima diplomatski imunitet i juče je prvo odleteo u Moskvu, a potom je trebao odmah da napusti Rusiju. Uobičajena praksa je da, kada neka država uhvati diplomatu druge države u špijunaži (a to se ne radi bez ozbiljnih dokaza) i proglasi ga „personom non grata”, on u tišini napusti zemlju domaćina.

Međutim, Tokio negira umešanost svog diplomate u nezakonite aktivnosti. Japanski ministar spoljnih poslova Jošimasa Hajaši tvrdi da za to nema dokaza i traži izvinjenje zvanične Moskve. Takođe tvrde da je njihov diplomata političkog odeljenja vezan i „podvrgnut zastrašujućem ispitivanju”, te da je u pitanju ozbiljno kršenje Bečke konvencije i drugih sporazuma.

Za ovaj slučaj vezano je i još jedno pitanje: koja je to država azijsko-pacifičkog regiona s kojom Rusija sarađuje, što Japan zanima, a čije ime nije otkrio FSB. Pretpostavlja se da je verovatnije u pitanju Kina nego Severna Koreja. Ako je ova pretpostavka tačna, onda ruski politički stručnjaci zaključuju da je ovo hapšenje moglo da bude i poruka Kini u svetlu sve zaoštrenijih američko-kineskih odnosa. Japan je sa svojim partnerom, Sjedinjenim Američkim Državama, već duboko zabrinut zbog rastuće moći Kine i obećali su da će zajedno raditi na suprotstavljanju navodnim pokušajima destabilizacije regiona.