Srpska je titular bivše društvene imovine

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Ustavni sud BiH osporio je minule sedmice Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti – donet u februaru ove godine u Skupštini RS s namerom da bude rešen decenijski problem vlasništva nad društvenom imovinom koju je koristila nekadašnja socijalistička Republika BiH – ali službe nadležne za uknjižbu imovine u RS navode kako je sporna imovina na teritoriji tog entiteta već stekla titulara.

Iz Republičke uprave za geodetske i imovinskopravne poslove naveli su za banjalučke medije kako je imovina već uknjižena po osnovu zakona koji je na snagu stupio u aprilu. Kažu da su upoznati s odlukom Ustavnog suda i pojašnjavaju da se ona odnosi na „državnu imovinu koja je u javnim evidencijama upisana kao državna svojina BiH”, pa objašnjavaju kako na teritoriji tog entiteta „nema imovine koja je upisana kao svojina BiH”.

Školski objekti na teritoriji RS knjiženi su na javne ustanove škole, objekti sudova na sudove, a bolnice na javne ustanove bolnice. One nepokretnosti, pojasnili su u Geodetskoj upravi RS, koje koriste lokalne samouprave, knjižene su kao njihova i svojina RS. Iz ove službe su naveli da su poljoprivredno zemljište, zemljište i objekti nekadašnjih zemljoradničkih zadruga, trgovi i ulice, lokalni putevi knjiženi kao svojina lokalnih samouprava na kojima se nalaze.

„Šume i šumsko zemljište, koji su ranije bili uknjiženi kao društvena svojina, poljoprivredno zemljište u bivšoj društvenoj svojini koje nije knjiženo kao svojina opština, vode i vodno zemljište, magistralni, brzi i regionalni putevi i auto-putevi knjiženi su kao svojina Republike Srpske”, naveli su za „Glas Srpske” iz Geodetske uprave RS.

Dodali su da su oni izvršni organ RS i da su sve poslove i zadatke obavljali u skladu s Ustavom i zakonima RS.

Problemom podele društvene imovine predstavnici dva entiteta bave se bezmalo dve decenije, to jest otkako je bivši protektor Pedi Ešdaun nametnuo tri zakona o zabrani raspolaganja državnom imovinom – za RS, FBiH i BiH i njima propisao neophodnost zakonskog regulisanja svojine na tim teritorijama.

Sarajevo problematizuje pravo RS da reši pitanje imovine, iako je Dejtonskim sporazumom definisano da 49 odsto teritorije pripada Srpskoj, dok Ustav RS definiše da je taj entitet nadležan za svojinske i imovinskopravne poslove. Takođe, Ustavom BiH predviđeno je da sva ovlašćenja pripadaju entitetima, izuzev deset ingerencija nabrojanih u najvišem pravnom aktu BiH, među kojima se ne nalaze imovinskopravni odnosi.

Kad je RS donela Zakon o nepokretnoj imovini, Kristijan Šmit je taj zakon suspendovao, i tada je naveo da je reč o privremenoj odgodi primene dok se o tom zakonu ne odredi Ustavni sud, da bi bošnjački predstavnici tek posle toga podneli apelaciju tom sudu.

Šmitova odluka nije objavljena u Službenom glasniku RS, jer Banjaluka osporava legitimitet nemačkog diplomate. Tada su predstavnici vlasti iz RS najavili da su započeli posao na knjiženju imovine, a lideri srpskih političkih partija su Geodetskoj upravi sugerisali da nastavi s primenom zakona. Kad je Ustavni sud pre neki dan osporio Zakon o nepokretnostima, lideri u tom entitetu su naveli da će Srpska ponovo doneti takav zakon i istakli da „imovina Srpske neće biti oduzeta”.