Od „Krize" do „Ljubavi"

Ovogodišnje 56. izdanje Bitefa koje nosi podnaslov: „Mi – junaci rada svog” ušlo je u završnicu. Večeras će poklonici novih teatarskih tendencija imati priliku da vide još dve predstave: „Krize” u režija Žige Divjaka (18.00 časova) u Bitef teatru i „Ljubav” Aleksandera Zeldina (21.00 čas) u prostoru Luke Beograd, „Plava hala” (Žorža Klemansoa 37).

Predstavom „Krize” Žige Divjaka, čiji će rad konačno biti prikazan na Bitefu, zaokružuje se programski segment 56. Bitefa, čija je misija promocija novih imena. Ova predstava je svesno ostavljena za sam kraj festivala jer širi tematski okvir glavnog programa ne tretira samo društvene probleme povezane s radom već i filozofski fenomen „krize” kao takve. Produkciju je potpisala „Nova pošta”, Slovensko mladinsko gledališče i „Maska” iz Ljubljane.

Budući da predstava „Pluća” Žige Divjaka nije došla na prošlogodišnji festival zbog pandemije, jedan od najperspektivnijih slovenačkih reditelja mlađe generacije na ovogodišnji 56. Bitef stiže sa premijerom predstave „Krize”. O tome šta su krize u današnjem trenutku, na koji način ih tretira, propituje u svojoj novoj predstavi, Žiga Divjak kaže:

– Počeli smo s pitanjem da li kriza danas ima još bilo kakav potencijal za promene ili je zbog svog stalnog prisustva u hiljadu i jednom obliku izgubila naboj kao potencijalna tačka preloma koja prekida ustaljeni tok događaja i otvara prostor za nešto novo. Čini se da se davimo u mnogim nijansama kriza: ličnih, profesionalnih, međuljudskih, životnih... A u rešavanju svih tih kriza nekako zaboravljamo ili jednostavno nismo u stanju da se pozabavimo i rešimo najveću krizu s kojom se čovečanstvo suočava, ekološku krizu koja je u svojoj suštini neraskidivo povezana sa preovlađujućim ekonomskim sistemom: kapitalizmom. Dok se ne pozabavimo ovim osnovnim problemom, problemima nejednakosti i eksploatacije svega što živi i postoji na ovoj planeti, nećemo zaista rešiti nijednu krizu, samo ćemo se polako zamarati i pre ili kasnije odustati.

Aktuelni period, kako primećuje Žiga Divjak, koji zbog ljudskih intervencija i promene klime i ekosistema nazivamo „antropocenom” (moderni naziv za naše geološko doba), zapravo ne bi trebalo da se naziva „antropocenom” već „kapitalocenom”, budući da je ekološka kriza direktna posledica ekonomskog sistema koji se zasniva na eksploataciji i imperativu stalnog rasta. Na planeti sa ograničenim resursima, ovo se neizbežno sudara s jednim ili drugim ograničenjem, ali umesto da preispitamo i promenimo ovaj mračni imperativ, svedoci smo samo novih, sve inovativnijih, često brutalnijih načina eksploatacije. Većina nas je osuđena na bizarnu kombinaciju konzumerizma i prekarnosti, veoma nesrećnu kombinaciju koja ima destruktivne posledice po planetu.

U jednoj od najtraženijih svetskih predstava „Ljubav” autora i reditelja Aleksandera Zeldina, prate se sudbine nekoliko ljudi koje su nesrećne životne prilike, gubitak stana, domovine, posla, okupile na istom mestu, u svratištu. Predstava je nastala u koprodukciji „A. Zeldin” kompanije iz Londona i „Odeon teatra” iz Pariza.

Ona je deo Zeldinovog triptiha „Nejednakosti” koji tretira socijalne probleme. Za delo „Ljubav” vlada veliko interesovanje. Bliži se Božić, a tri porodice se nalaze u skučenom privremenom smeštaju. Sredovečni muškarac sa starom majkom, mlada porodica s bebom na putu i pridošlica iz Sudana. Jedni drugima stranci. Silom prilika zajedno. Bez ličnog prostora. Božić je sve bliži, ni za koga od njih nije izgledno da će dobiti stan, situacija doseže tačku pucanja…

Sutra uveče, posle repriznog izvođenja predstave „Ljubav” rezervisan je termin upravo u Luci Beograd, za druženje sa ovogodišnjim laureatima koje će stručni žiri izabrati u oštroj konkurenciji: selekciju je činilo devet predstava. Moglo bi se primetiti i da je ovo jedno od boljih izdanja Bitefa na kojem je publika mogla da vidi nove teatarske tendencije.