Objavljena knjiga o „Pekinškoj patki"

Novi Sad – Novosadski pank dobio je još jednu svoju publikaciju. Objavljena je knjiga „Čovek patka”, u kojoj su sabrana svedočanstva o legendarnom sastavu „Pekinška patka”. Ona sadrži tekstove više autora o muzici i pojavi benda koji je pre četrdesetak godina sa sobom nosio, i uneo u jugoslovenski prostor, revolucionaran duh.

Čitava geneza „Patke” je bila, prema rečima nekadašnjeg urednika Radija Novog Sada Vitomira Simurdića, eksplozivna i kratka. Trebalo im je brzo prepoznavanje, a radio je tada, smatra, zaista imao ulogu javnog servisa, onog koji skreće pažnju na nekomercijalno, novo, drugačije.

– I odlazak je bio kratak, što je odlično. Nema ništa gore od ostarelih pankera koji se i dalje ponašaju kao da imaju 20 godina – kazao je uvodničar knjige na njenoj promociji na Tribini mladih.

Knjigu je priredila Mirjana Kovačević, supruga gitariste i jednog od osnivača benda Srete Kovačevića koji je sastav osnovao 1978. godine sa Nebojšom Čonkićem Čontom, pevačem „Pekinške patke”.

– Nema tu neke filozofije. Odnosi unutar grupe su potpuno nebitni. Bitan je bend, šta je ostavio, da li i koliko će se neko sećati toga. A ova knjiga će malo pogurati to sećanje – kazao je Sreten Kovačević.

Pank veče ispunilo je Tribinu mladih, a otvorile su ga umetnice iz gudačkog sastava TAAJ, koje su izvele dva hita „Pekinške patke” – „Biti ružan, pametan i mlad” i „Bolje da nosim kratku kosu”.

Krajem tih sedamdesetih i početkom osamdesetih godina već se moglo naslutiti, kako je kazao Simurdić, da kraj jednog razdoblja polako ostaje iza nas, a onda u takvim situacijama, kako su to uočili i neki od najumnijih ljudi, dođe do eksplozije duha i odjednom postane sve drugačije.

Drugačiji je bio i čuveni nastup benda u izlogu robne kuće „Nork” u Novom Sadu, oko koga je skakala omladina, i „lepila” se za staklo, kao i muzičari unutar prostora. Snimak je emitovan na novosadskoj televiziji tek 12 godina kasnije, mada je za nju snimljen. Po tumačenju bivšeg muzičkog urednika, spot je izazvao potajni strah da se radi o izrugivanju društva, čak i o predviđanju neoliberalnog kapitalizma, jer je omladina stavljena u izlog poput robe koja može da se kupi.

Reditelj Siniša Reljin ispričao je da je izlog odabran za snimanje serije od pet emisija tadašnje TV Novi Sad, pod nazivom „Na svoj način”. U tih pet predstavljeni su i Boris Kovač, „Laboratorija zvuka” za koje je odabrana Satelitska pijaca, te još dva mlada benda. On je tada tek čuo za „Pekinšku patku”, pa je novinara pitao ko su i šta rade i saznao da su pobedili na subotičkom festivalu.

– Pa dobro, šta rade? Kaže, oni pljuju – seća se.

Za snimanje u izlogu, nalik velikom akvarijumu, dao je dečku iz Čontinog razreda jednu kameru, pa je ovaj snimio neke donje rakurse. „Čonta ga je gazio, a on je to, naravno, trpeo”, kaže reditelj.

Bendu je to bilo „magnovenje” jer kako je naveo njegov gitarista, unutra je bilo toplo, a oni su skakali, znojili se i davali sve od sebe.

– Anegdota je da je mama prolazila slučajno tom ulicom. Posle mi je rekla: „Zamisli šta se desilo ispred Norka, neki ludaci su tamo skakali.” Ja sam oćutao – ispričao je i nasmejao publiku.

Naziv benda, kako je preneo, bio je Čontina ideja, koga je pitao otkud Peking i šta to znači, a odgovor je bio da „ima dva „p”, to je pank”.

– Meni se svidelo to kao potpuno debilno obrazloženje. To danas ne zvuči toliko katastrofalno, ali da li možete da zamislite kako je onda zvučalo – kaže.

Osnovni element benda, po tumačenju gitariste, jesu bubnjevi. Bubnjar Laslo Pihler Cila rekao je da kada se popne na binu vidi samo bubnjeve i da je onda „lud”. Ovom prilikom je Cila istakao da je srce ostalo u „Patki” i da će tu ostati do kraja.