SAD podržale nametnutu odluku Šmita o izmeni izbornog zakona BiH

VAŠINGTON - Stejt Department podržao je večeras odluku visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita o nametanju izmena Izbornog zakona BiH i izmeni Ustava Federacije BiH.

Odluka visokog predstavnika rešava probleme koji godinama muče Federaciju Bosne i Hercegovine. Ova akcija je bila i hitna i neophodna kako bi se osigurao suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH, saopštio je portparol Stejt Departmenta Ned Prajs.

Prethodno je podršku Šmitu dala i Ambasada SAD u Sarajevu.

Koristeći se tzv. bonskim ovlašćenjima visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmita nametnuo je večeras odluku o donošenju amandmana na Ustav Federacije BiH, koja na snagu stupa odmah.

Iako je nametanje ove odluke bilo najavljeno za juli ove godine, nakon čega su usledilli višednevni protesti ispred Kancelarije visokog predstavnika u organizaciji bošnjačkih stranaka, Šmit je dao rok od šest sedmica stranakama u Federaciji BiH da se dogovore o izmenama Izbornog zakona, što se nije dogodilo.

Šmit tvrdi da nametnuta odluka neće ugroziti izbornu volju građana iskazanu na današnjim Opštim izborima u BiH, ali će onemogućiti blokadu institucija u budućnosti i olakšati formiranje vlasti u Federaciji i rukovodstva u BiH.

Šmitova odluka i amandmani koji su njen sastavni deo objavljeni su odmah u Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine i na službenim internet stranicama Kancelarije visokog predstavnika.

Ovi amandmani će imati prvenstvo u odnosu na bilo koje nekonzistentne odredbe zakona, propisa i akata.

Kako je saopšteno iz OHR dalji normativni akti nisu potrebni radi osiguranja pravnog dejstva ovih a

mandmana. Međutim, organi vlasti u Federaciji BiH ostaju u obavezi da usklade takve zakone, propise i akte s Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

Paket sadrži amandmane na Izborni zakon i Ustav Federacije BiH i isključivo se odnosi na postizborno konstituiranje indirektno izabranih tela.

Navodi se da će ove mere unaprediti odlučivanje u zakonodavnim telima tako što će oba doma Parlamenta Federacije biti obavezna da razmatraju akte drugog doma u određenom vremenskom roku.

Unaprediće imenovanje sudija u Ustavni sud Federacije BIH tako što će se institucije i pojedinačni zvaničnici obavezati da će ispuniti svoj deo procesa imenovanja u određenom vremenskom roku ili će predati tu odgovornost organu koji je sledeći u procesu imenovanja.

Odluka će, ističe se, pomoći da se spreči zloupotreba vitalnog nacionalnog interesa specifikovanjem delokruga pitanja koja mogu biti predmet pozivanja na vitalni nacionalni interes, čime će se eliminisati neograničena i neodređena kategorija interesa, te osiguranjem da svako pozivanje na vitalni nacionalni interes bude predmet razmatranja od Veća za vitalni nacionalni interes.

Ovom merom se povećava broj mesta u klubovima svih konstitutivnih naroda sa 17 na 23 i ovakvom raspodelom se, ističe, ispravlja najizraženija prezastupljenost svakog od tri konstitutivna naroda u kantonima u kojima živi mali broj pripadnika svakog od tri naroda.

Svaki konstitutivni narod u svakom kantonu bi zadržao mogućnost da ima barem jednog predstavnika u Domu naroda. Ovom merom se povećava i broj mesta u klubu Ostalih sa sedam na 11. Ovo je prvi put da i Ostali iz svih kantona mogu biti predstavljeni u Domu naroda Federacije BiH. Izborni zakon će biti izmenjen po ovom pitanju i po pitanju primene zadnjeg popisa stanovništva kako bi se uskladio sa Ustavom Federacije BiH.

Odluka, između ostalog, podrazumeva obezbeđivanje blagovremenog izbora delegata za Dom naroda u kantonalnim skupštinama davanjem ovlašćenja Centralnoj izbornoj komisiji da izvrši preraspodelu mandata iz onih kantona u kojima kantonalne skupštine ne ispune svoju obavezu u zadatom vremenskom roku.

Takođe, obezbeditće predloge za imenovanje predsednika i potpredsednika Federacije od klubova u Domu naroda spuštanjem praga podrške koja je potrebna u klubu, kako bi se isti mogli nominovati u ponovljenim krugovima.