Menažerija u podrumu

„Nisu humani uslovi, ali je human odnos!”. Ovakav je utisak kolega fotoreporter stekao posle posete Rudolfu Batušiću Bubiju iz Smedereva koji u svojoj garaži, podrumu i omanjem stanu, drži pravi mali zoološki vrt. Da čovek ne poveruje: u garaži su šakal i lisica, u podrumu pitoni, iguane, kanadske lasice, afrički ježevi, morski prasići, hrčci, patuljasti zečevi, beli miševi, sve moguće vrste sitnijih papagaja, kanarinci, zebe... a u stanu velike are, kakadui i crna patuljasta pudla – Maza.

Vlasnik pojma nema koliko ukupno ima životinja, pošto se stalno smenjuju. One manje prodaje, druge poklanja, treće vraća u prirodu, četvrte su njegovi lični ljubimci koje ni za šta na svetu ne bi otuđio, a istovremeno stalno pristiže potomstvo. Kod Bubija je sve pomešano: ljubav prema životinjama, hobi, zarada od prodaje. Mada on kaže da su životinje mnogo veći trošak od zarade, verovatno ih ne bi držao u tolikom broju da mu se ipak ne isplate. Ali, očigledno je da ih stvarno obožava. Dok prilazi pustinjskoj veverici, ona diže nožicu da je on češka i tepa joj: „Da vidi teta kako mi volimo da se ceskamo.”

Lija Cica kao kuče

(/slika2)A tek lija Cica!

– Ona je kao mala oduzeta jednom seljaku, kome je služila za vežbanje lovnih terijera. Bila je polumrtva kad smo je doneli i prvih šest meseci je spavala kod mene u sobi, a i sad spava s Mazom i ide s njom u park. Nekoliko puta sam pokušao da je pustim u prirodu, ali ne vredi, vrati se kod kola. Ona je kao kuče, verovatno ne bi ni preživela u prirodi – priča Bubi.

Dok čitate ovaj tekst, šakal gotovo sigurno nije više kod Bubija, pošto se u vreme naše posete upravo spremao i njega da pusti, kao što je dan ranije pustio sovu koju je othranio na špric. Šakalova priča slična je Cicinoj:

– Posle nekog lova pitali su me lovci da li hoću da uzmem jednog ranjenog šakala i pošteno mi rekli da ne veruju da će da preživi. Imao je mesec i po dana, sada mu je četiri, ali ja ne znam kako će da se snađe u prirodi, pošto je navikao da se hrani isključivo granulama. Kako mu bude, bar je vakcinisan protiv besnila – odmerava Bubi.

Imao je on i dva manja majmuna, ali ih je prodao, što ne dolazi u obzir kada su u pitanju dva pitona i dve iguane. To su mu ljubimci „visokog ranga”, koji imaju obavezne grejače u terarijumu.

– Mužjak pitona može da poraste do pet i po, a ženka do sedam metara, ali ovi moji nisu sasvim odrasli, tako da on ima tri, a ženka četiri metra. Sad jedu bele pacove, kad su bili manji jeli su bele miševe, a odrasle jedinke jedu zečeve i hrane se jednom u dva meseca. A iguane su mi se mnogo izbezobrazile, samo gurnu nokat između stakala, povuku i pobegnu napolje. Ali ne napadaju ove sitnije životinje, jer vodim računa da budu uvek site – priča Rudolf Batušić.

Ara Boni samo što ne prede

(/slika3)Za razliku od gmizavaca, ptice i sitnije životinje u podrumu nemaju grejanje, ali su već dobro aklimatizovane, čak iako su mnoge poreklom iz tropskih krajeva. Kako saznajemo, papagajima ne smeta hladnoća nego promaja, a događa se da zimi dobiju upalu pluća jer su navikli da se kupaju u ledenoj vodi. U takvim situacijama u pomoć priskače Bubijev prijatelj veterinar, koji je već navikao na hitne intervencije.

U stanu žive najpovlašćeniji ljubimci – jednogodišnja žutoplava ara Boni i kakadu Koko zvani Kole. Pravo je uživanje posmatrati kako svojim moćnim kljunom Boni čupka nos i usne svog vlasnika, pa onda izgleda kao da ga ljubi, na kraju i da mu čačka zube. Kada bi malo jače stegla ona svoja „klješta”, lako bi mu otkinula parče kože, ali – neće. Ponaša se gotovo kao mačka, samo što ne prede. On to dobro zna i zloupotrebljava terajući je da se deset puta namešta za slikanje. Šteta što se na slici ne vidi kako Boni kaže: „Dođi Mazo, ćuti Kole, zdravo.”

Bubi je odlično potkovan znanjem – gomila literaturu i ne skida se sa Interneta. Bilo da je reč o njegovim živim, bilo o onim neživim ljubimcima. Druga njegova velika strast su, naime, motori, te nije čudo da je postao predsednik Moto kluba „Ekstrem”. Ali to je već druga priča. Još samo da kažemo su se dve lasice odlično smestile na njegov uglancani „suzuki”. Ali se još nije smestila neka žena – valjda je teško naći takvu koja će životinje voleti kao što ih voli Bubijeva majka.

Rada Tamindžić - Snimio Dušan Milijić

----------------------------------------------------

Ima sreću sa komšijama

Bubi kaže da je u više navrata pokušao sa opštinom da napravi neki dogovor oko zoološkog vrta, ali bez uspeha. A na pitanje kako ostali stanari u zgradi trpe ovu menažeriju i njihov ne baš najprijatniji miris, on odgovara:

– U svakom od osam stanova ove zgrade postoji poneki kućni ljubimac, a moja Maza gotovo svake večeri spava kod drugog komšije. Imam veliku sreću, jer da je samo jedan komšija baksuz, dovoljno bi bilo!