Razboji kao harfe

Dušanka Đorđević je redovni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu a njen suprug Predrag je po zanimanju građevinski inženjer, ali je zbog slabog zdravlja rano otišao u penziju. I pored različitih profesija i statusa, njih dvoje ipak imaju i zajednički posao – tkanje.

Ljubav prema ovom vidu stvaralaštva Dušanka je nosila iz detinjstva.

– Majka mi je mnogo pričala o ručnim radovima. S pažnjom sam slušala svaku njenu reč, naročito kada je objašnjavala kako se tka. Pošto nije imala razboj, sve se završavalo na pričama. Ipak, zainteresovala me je i tako sam jednog dana pre nekih tridesetak godina, naprosto pobola špenadle u pod, razvukla vunicu i istkala sebi šal, kao da sam ceo život samo to radila. Kasnije, kad sam počela redovno da tkam, na nagovor jedne moje studentkinje učlanila sam se u Udruženje za očuvanje i razvoj ručnog tkanja u Manakovoj kući, ali ne da bih učila, već da bih učestvovala – s ponosom ističe naša sagovornica.

Čekanje se isplatilo

Čim se domogla razboja, Dušanka je prionula na rad punom parom. Pogotovo kad su nastupile one loše, devedesete godine. Njenu platu do uveče bi „pojela” inflacija, pa se porodica celog meseca hranila od prodaje ručno tkanih unikatnih komada koji su svima zapadali za oko.

– Najviše su se tražili šalovi i pončo ogrtači, ali i drugi odevni predmeti, pa prekrivači za krevete, prostirke za pod, zavese... Kad se samo setim koliko je kilometara tkanine prošlo kroz moj razboj! Sad ni približno više toliko ne radim. Uglavnom istkam nešto za poklon, a posebno mi je zadovoljstvo ako su u pitanju prekrivači za dečije krevece – napominje naša sagovornica i dodaje da je na svoj prvi razboj, sticajem okolnosti, malo duže čekala. Dobila ga je od supruga kada je odbranila doktorat, a odlučujuća je bila jedna šetnja gradom.

– Prolazeći pored „Tehničke knjige”, koja se nekad nalazila blizu Beograđanke, ugledali smo knjigu „Ručno tkanje”. Kupili smo je i toliko čitali da smo je napamet naučili. Po našem mišljenju ovaj priručnik je abeceda tkanja – govore gotovo u glas Dušanka i Predrag.

Majstor „univerzalac“

(/slika2)Predrag se, kaže, ranije nikad nije okretao za ženama, ali je od trenutka kad su nabavili tu knjigu, počeo da to čini kad bi na nekoj video štogod tkano.

– Opčinjen tom lepotom, odlučio sam da nabavim razboj. Pronašao sam jedan preko oglasa u novinama, javio se i odmah otišao da ga kupim, ali bio je preskup, pa sam odustao. A i setio sam se boljeg rešenja. Ako sam kao mladić umeo da napravim čamac, zašto ne bih mogao i razboj? Kao građevinac konstruktor i majstor „univerzalac” znao sam i šta hoću, i kako bi to trebalo da izvedem. Čim sam napravio prvi razboj, započeo sam drugi, pa treći... Odem u vikendicu kraj Beograda i lagano sklapam deo po deo. Video sam da mi taj posao izuzetno prija, pa sam nastavio. Tim pre što pijem sedamnaest vrsta lekova – kroz rad sam bežao od bolesti – priznaje Predrag, dok ga Dušanka prekorava što se žali.

Modeli prema potrebama

Prema potrebama tkalja, Predrag pravi nekoliko modela.

– „Konjić“ je pogodan za tkanje traka i pojaseva. Na malom razboju sa dva lista može da se istka sve isto kao i na velikom: torbice, kape, šalovi, jastuci... Stoni sa nogicama je zgodan jer se lako sklapa. Horizontalni, sa četiri pedale i četiri lista sa metalnom ničanicom je najtraženiji zbog dimenzija. Širina mu je osamdeset centimetara i dok se radi na njemu, najmanje se zamara, a pritom sve može da se otka. Jedna gospođa je tri takva razboja odnela u Nemačku. Naposletku sam konstruisao i vertikalni. Podstakla me je Zagorka Stojanović, koja tka ikone velikih formata i kad sam je video na merdevinama, hteo sam da je spasim muka – priča Predrag.

Svi razboji su prekrasni, izrađeni od materijala vrhunskog kvaliteta: kuvane bukovine i mahagoni drveta, čelika i mesinga. Nečujni su, tako da žene mogu da rade i noću, a da ne probude muževe i decu. Njihov tvorac nas je zamolio da ga ne hvalimo previše, ali ne možemo a da ne prenesemo komentar jedne dizajnerke koja je primetila: „Ako je harfa najlepši instrument u muzici, onda su Predragovi razboji kao harfa.”