Slava životu, slava ženama

Antalija – Turska dokumentaristička filmska scena je oduvek bila jaka i u najvećoj meri nezavisna od državne finansijske podrške. Ta nezavisnost turskim dokumentaristima omogućava veću tematsku slobodu, ali i veću i neizvesniju borbu za nastanak svojih dela te se podrška najčešće pronalazi i u saradnji sa privatnim televizijskim stanicama.

Tematska raznolikost i dokumentaristička snaga mogu se uočiti među filmovima u Nacionalnom takmičarskom programu dugometražnog dokumentarnog filma na 59. Antalijskom festivalu. Do sada su se izdvojili „Kako se zove film?” rediteljke i producentkinje

Pinar Fontini i „Hatidže” Murata Eruna kao dva primera kako dokumentarac može da se izdigne iznad uobičajenih okvira televizijske reportaže ili klasičnog intervjua i „progovori” filmskim jezikom.

Fontinijeva koja živi i radi na relaciji Istanbul–London gde i nastaje njena triologija fokusirana na žensko stvaralaštvo u Turskoj, ali i njena istraživanja feminističkog filma i raskršća bliskoistočnih kinematografija, sada u ostvarenju „Kako se zove film?” duboko uranja u problematiku izgubljenih filmova i rediteljki koje su svoja prva dela počeli da stvaraju tokom devedesetih godina. Ispitujući filmsku dinamiku tog perioda, same odnose umetnica prema sopstvenim delima, njihove živote i snove, Fontinijeva skenira i istorijsku pozadinu Turske, ali i istoriju turske kinematografije i na taj način izgubljene i izbrisane autorke čini ponovo vidljivim i značajnim. Obogaćujući svoj vizuelni jezik fotografijama ličnih stvaralačkih iskustava rediteljki, detaljima iz njihovih domova, snimcima iza kulisa, isečcima iz novina , scenama iz njihovih filmova i dokumentima, Pinar Fontini svoje delo „Kako se zove film?” čini istoriografski bogatim i izdašnim. Pred gledaocima se otvara zanimljiv i složen svet žena koje su kao autorke postavile temelje takozvanog ženskog filma u Turskoj...

I tema filma Murata Eruna je vezana za ženu. Za jednu hrabru i borbenu ženu koja je svoju tešku bolest – spinalnu mišićnu distrofiju, s kojom je rođena pretvorila u svoju životnu pobedu. Njeno ime je Hatidže, a to je i naslov Erunovog filma o danas 42-godišnjoj ženi koja je uz nadčovečanski trud uspela i da poživi dugo i da se vrhunski samostalno obrazuje i da postane aktivni pojedinac sa dve fakultetske diplome, porodični savetnik, čak i državni službenik. U vreme kada je Hatidže bila sasvim mala nisu postojali skupi lekovi za SMA, a i da su postojali, za nju i njenu porodicu bi bili nedostupni. Snagom volje i urođenim intelektom Hatidže je nadvladala svoje atrofirano i nepokretno telo i demantovala sve doktore koji su joj još kao bebi predviđali samo sedam-osam godina života. Murat Erun je znalački sve to predstavio gledaocima i od svog filma načinio pravo slavlje vere u život...