Šekarićeva se nezadovoljna oprašta od Pekinga

Od našeg specijalnog izveštača

Peking, 13. avgusta – Ni peti takmičarski dan na 29. letnjim olimpijskim igrama u Pekingu nije doneo prvu radost našim sportistima. Jasna Šekarić, vlasnica pet olimpijskih medalja, završila je učešće na svojim šestim igrama 21. mestom u gađanju malokalibarskim pištoljem sa 25 metara sa 578 krugova.

U prvom delu, preciznoj paljbi, nije bila precizna i završila ju je, kako sama kaže, rekordno slabo. Sa samo 285 krugova na 34. mestu. U brzoj paljbi bila je daleko bolja, šesta sa 293 kruga, što joj je omogućilo samo da sa 34. mesta dosegne 21. Finale je ostao nedostižan, mada je to bio prilično„jeftin finale”. U njega se ulazilo i sa 582 kruga.

Reprezentativki Srbije nedostajala su četiri kruga. Njih i mnogo, mnogo više izgubila je u preciznoj paljbi. 

– Veoma, veoma sam nezadovoljna onim što sam danas ostvarila. Rezultat od 578 krugova je ispod mog najlošijeg rezultata, ne samo ove, već i prošle godine. Problem je što sam u prvom delu meča, preciznoj paljbi, bila strašno loša. Sada, ako me pitate, ne znam razlog za to. Moraću sama da napravim analizu celog meča da vidim zbog čega se to desilo. Trema nije kriva, jer sam je prebrodila u prvoj disciplini, gađanju vazdušnim pištoljem... Nezadovoljna sam ovim rezultatom – bio je prvi komentar Jasne Šekarić, koja je uprkos velikom ličnom razočaranju spremno odgovarala na pitanja.

Ali naša reprezentativka nije zadovoljna ni šestim mestom u gađanju vazdušnom puškom.

– Iskreno, očekivala sam više od Igara u Pekingu. Na svim igrama na kojima sam učestvovala dosad propustila sam samo jedan finale i ovo, sada mi je drugi. Jednostavno nije mi išlo. U vazdušnom pištolju nedostajalo mi je malo sreće, a u ovoj disciplini sam bolje pucala i bila bolje rangirana na svetskoj listi, ali nije vredelo. Nažalost, nisam stigla ni do finala.

Jasna Šekarić je, kada su pitanju olimpijske igre, oduvek bila zlatni džoker našeg sporta. Kada bi svi zatajili, ona bi osvajala medalje. Ovog puta nije, mada je opet bila jedan od najvećih aduta naše olimpijske misije u Pekingu. Da li je to, možda, doprinelo da postigne rezultate kakve je postigla?

– Kada stanem na vatrenu liniju dajem sve od sebe da zaboravim, pa i očekivanja drugih ali i moja, i da razmišljam samo o onom što je preda mnom, da se koncentrišem na gađanje... Ali ovog puta nisam uspevala da se potpuno izdvojim, bilo je nekako drugačije. Čini mi se da su svi mislili da samo treba da dođem u Peking i da uzmem medalju. Kada se to uzme u obzir, ali i nošenje zastave na svečanom otvaranju, što je velika čast koja mi je prijala, pa uzbuđenje i osećanja, izgleda mi sada da sam sama sebi nametnula preveliku tenziju. Verovatno sam izgorela zbog te želje – pokušava Jasna Šekarić da objasni sebi i svojim navijačima rezultate koje je postigla u Pekingu.

Sigurno je da nisu krivi ni uslovi na strelištu, ili u olimpijskom selu, kojima je izuzetno zadovoljna i koji su daleko iznad prethodnih olimpijskih igara na kojima je učestvovala.

– Sem rezultata koje sam postigla, ove igre će mi ostati u najlepšem sećanju.

Posle šestog učešća dolazi sedmo, posle Pekinga London 2012. godine i opet ćemo, izgleda, navijati za Jasnu Šekarić i uzdati se u njeno sigurno oko i mirnu ruku:

– Sigurno je da ću nastaviti da se takmičim i posle Pekinga. Ovo ne može da me omete, da posumnjam da li ja nešto mogu ili ne mogu. Ovog puta je tako, ne može uvek da se postiže vrhunski rezultat. Žao mi je samo što je reč o olimpijskim igrama, jer mada već imam pet olimpijskih medalja, ovo je vrhunac jednog četvorogodišnjeg ciklusa kada se svi mi sportisti odmeravamo i vrednujemo. Već u novembru me čeka finale Svetskog kupa, baš u ovoj disciplini u kojoj sam bila prva na svetskoj listi. Očekujem dobar rezultat i sa istim žarom, kao i dosad, nastaviću da treniram i da se takmičim i mislim da ću i na narednim Igrama u Londonu biti u svetskom vrhu.

Ovih dana u Pekinškom streljačkom centru govorilo se mnogo i o tome u kakvim uslovima rade strelci u pojedinim zemljama. Uspesi strelaca Kine nikoga ne čude jer Kina, po rečima Baranina Željka Todorovića, trenera reprezentacije Francuske, u ovom trenutku pod oružjem ima 5.000 profesionalnih strelaca. Treninzi i takmičenja su njihova radna obaveza, uslovi vrhunski, a plata visoka i redovna. Naši strelci žive u sasvim drugačijim uslovima, ali Šekarićeva nije rado pristala da govori o tome, jer ne želi nikakav alibi za sebe i rezultate koje postiže:

– Danas vrhunski strelci stižu iz laboratorija, a mi smo čini mi se preskromni i malo pričamo o teškoćama sa kojima se suočavamo. Borila sam se godinama da uklonim kokoške koje su mi ometale treninge kokodakanjem kad god bi snele jaje, i najzad sam uspela. Uprkos svemu, čitava ova naša generacija nastaviće da se bavi streljaštvom, ali mislim da mi moramo da se uključimo u organizaciju i da pokušamo da stvorimo bolje uslove za završetak naših karijera, za današnje talentovane strelce, kojih na sreću imamo, kao i za generacije koje dolaze.

Ž. Baljkas