Kakva je turistička ponuda Srbije

Vrlo često čitam i slušam reči pohvale od strane stranih turista koji su posetili Srbiju. Svi oni u prvi plan ističu ljubaznost i toplinu kojima ih dočekujemo prilikom boravka u našoj zemlji. Prema objavljenim podacima, Srbiju je ove godine posetilo više od 2,5 miliona stanih turista, od kojih je oko 900.000 posetilo Beograd.

Ove godine rešio sam da posetim neke gradove i predele u Srbiji u kojima nisam bio do sada. U planu su bili: Leskovac, Vranje, Knjaževac i Pirot. Odlučio sam se da putujem preko turističkih agencija koje organizuju takva putovanja. Pred svako putovanje vršim pripreme, čitam, gledam priloge i mape predela kroz koje ću proći. Pred odlazak na navedena putovanja osećao sam veliku radost i uzbuđenje.

Međutim, na tim putovanjima doživeo sam mnoštvo iznenađenja, ali i razočaranja. Osnovno zapažanje je da se u svim gradovima prezentuju objekti i sadržaji iz vremena Turaka i verski objekti iz vremena srpske državnosti. Nema objekata iz naše novije istorije, doba Jugoslavije i Srbije. Na moje pitanje šta možemo da prikažemo i vidimo iz navedenog perioda, dobio sam odgovor – gotovo ništa. Ostao sam u dilemi da li je baš tako, ili je reč o površnosti u pravljenju programa putovanja. Nemoguće je da ne postoji nijedan spomenik ili istorijski objekat koji bi privukao pažnju posetilaca.

Zapazio sam i da je većina objekata u skromnom stanju što se održavanja tiče, kao i da je evidentna površnost u znanju prezentera i promotora. Ne postoje prigodne brošure ni leci koji bi posetiocu pružili dodatne podatke ukoliko ga nešto interesuje. Navešću primer Vlasinskog jezera, kao dragulja prirode. Dosta sam čitao i pogledao više video-prezentacija o jezeru. Nažalost, teško smo stigli do njega, pošto je put dolaska do njega označen u jako skromnom izdanju. I stanje na samom jezeru je za kritiku – hotel ne radi, a plaža nije uređena, pa se stiče utisak da ste stigli na neku običnu vodenu površinu. Što je još interesantnije, broj posetilaca nije mali i svi oni izražavaju čuđenje zbog zatečenog stanja.

Svi ovi i drugi doživljaji podstakli su me na razmišljanje u čemu je ovde problem. Zaključio sam da su površnost u poznavanju kraja i ekonomski momenat usmeravajući faktori u izboru sadržaja i izradi programa putovanja. Turističke agencije, s ciljem da putovanje bude jeftino i primamljivo za putnike, biraju sadržaje čiji je obilazak besplatan, a da li je on reprezentativan za kraj, to je manje važno. Primera radi, dođete u Vranje da obiđete kulturne i istorijske spomenike i umesto da posle toga sami vidite ono što vas interesuje, agencija vas smesti u hotel koji je dvadesetak kilometara udaljen od grada, pošto je tamo najjeftiniji smeštaj.

Mnoge turističke agencije pojavile su se u vreme korone, kad je bilo ograničeno putovanje u inostranstvo. Većina tih agencija imala je programe za obilazak Srbije. Mnogi su se na pojedinim destinacijama preplitali po sadržajima i vremenu. Pitam se ima li neko uvid u turističku ponudu naših agencija.

Ko je nadležan za kontrolu njihovog rada i kvalifikovanost vlasnika agencija za obavljanje tog posla? Na kraju, ostaje obaveza potencijalnim putnicima da se dobro informišu o agenciji, sadržaju putovanja i cenama, koje su vrlo šarolike. U protivnom, lepa navika da se putuje, vidi i doživi nešto novo može da se pretvori u doživljaj koji želimo što pre da zaboravimo.

Dragan Paskaš,
Beograd