Grupe pod stranim uticajem bi da utiču na politiku Srbije

Najbolji odgovor na nezapamćene pritiske koje Srbija trpi zbog odluke da vodi suverenu politiku bilo bi unutrašnje jedinstvo u pogledu vitalnih i dugoročnih interesa zemlje. Uprkos tome, među akterima na političkoj sceni jedinstven pristup najvažnijim nacionalnim pitanjima, za sada, izostaje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je juče u Novom Pazaru da je naše da gradimo i čuvamo svoju zemlju i da brinemo o Srbiji. Dodao je da ne treba imati sumnje u to da će „grupe za pritisak” da rade strašan posao protiv naše zemlje s različitih strana i da bi pod stranim direktnim uticajem ključno da utiču na donošenje odluka rukovodstva Republike Srbije na najprljaviji mogući način, direktno protiv interesa Srbije u bilo kom smeru, bilo sa Istoka, bilo sa Zapada.

On je to upozorio odgovarajući na pitanja novinara o napadima na njega zbog neuvođenja sankcija Rusiji i ukazao da postoji medijska i politička nomenklatura koje u Srbiji predstavljaju posebne grupe za pritisak, ali da „ne brine mnogo zbog takozvanih grupa za pritisak”. „Njima je jedina politika da napadaju mene. Obično su kontradiktorni u tim napadima i u svojim izjavama. Optuživali su me da ću 3. aprila da uvedem sankcije, da me baš briga za prijateljstva, a oni su se pojavili 3. aprila i rekli – Vučiću, uvedi sankcije. Sada me kritikuju što nisam, sutra će da kažu što jesam, prekosutra što nisi. Uopšte nije važno, tu politike nikakve nema”, rekao je predsednik, prenosi Tanjug.

Vučić je juče na otvaranju deonice puta Novi Pazar – Tutin rekao da je i na to upozorio ljude, da će Srbija trpeti pritiske s raznih strana. „Naše je da čuvamo svoju zemlju i da brinemo o svojoj Srbiji. Da gradimo put Novi Pazar – Tutin, da gradimo put Devići–Pridvorica, da gradimo Surčin – Novi Beograd, da konačno vidimo kako ćemo i koliko novca da skupimo da radimo Bački Breg – Sombor – Kikinda – Nakovo. To je naš posao, a to da će grupe za pritisak da rade strašan posao protiv naše zemlje s različitih strana, u to nemojte da imate nikakve sumnje”, kazao je Vučić.

Opozicija - svako na svoju stranu

Da se predstavnici opozicionih partija često stavljaju na stranu jedne ili druge strane u globalnom sukobu, bez obzira na zvanični državni kurs, svedoče i poruke od prethodnih dana. Tako je predsednik pokreta Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš istakao da su interesi Srbije ozbiljno narušeni, jer još uvek nismo uveli sankcije Rusiji, poručivši da je Beograd s takvom odlukom već zakasnio.

Prethodno su desno orijentisane stranke podržale Proglas za okupljanje u odbrani Kosova i Metohije, koji je potpisalo 50 srpskih intelektualca, a potom su usvojili i Deklaraciju o reintegraciji Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Srbije. U njenom donošenju učestvovali su srpska koalicija NADA, stranka Zavetnici, Dveri i Narodna stranka i Pokret za odbranu Kosova i Metohije. „Spremni smo za otvaranje dijaloga s predstavnicima kosmetskih Albanaca o izgradnji poretka vladavine prava za sve etničke zajednice i sve građane i načinima na koji će se ova ustavnopravna tvorevina obaviti na zajednički korist”, navodi se na kraju zaključka, koji je pročitao akademik Matija Bećković. Nameće se pitanje s kojim predstavnicima kosmetskih Albanaca bi mogao da se otvori ovaj dijalog, uzevši u obzir stavove vodećih albanskih partija na KiM i njihov krajnje negativan odnos prema pregovaračkom procesu u Briselu.

Nešto ranije delegacija Stranke slobode i pravde, predvođena Draganom Đilasom, posetila je Vašington. Primio ih je, između ostalih, i predsednik Komiteta za spoljne poslove američkog Senata i jedan od najuticajnijih senatora, osvedočeni prijatelj kosmetskih Albanaca i zagovornik kažnjavanja Srbije Robert Menendez. SSP, kako su naveli u saopštenju, izneo je svoj stav kao najveće opozicione stranke o važnosti usklađivanja spoljne politike Srbije s politikom EU prema Rusiji, ali su ponovili i snažnu opredeljenost SSP-a o poštovanju Ustava Srbije po pitanju nezavisnosti KiM. Posebno je zanimljiv trenutak u kome je došlo do posete visoke delegacije SSP-a, imajući u vidu trenutnu politiku SAD prema Srbiji, zahteve da se naša zemlja svrsta uz Zapad i pritiske da se odrekne suverene politike.

Dejan Vuk Stanković: Nije vreme za posete Vašingtonu, treba nam nacionalno jedinstvo

Govoreći o poseti pojedinih predstavnika opozicije Vašingtonu, analitičar Dejan Vuk Stanković za „Politiku” kaže da za takav korak svakako nije najbolji trenutak, ističući da treba da postoji neka vrsta nacionalnog i državnog jedinstva. Podseća i da su stranke koje se danas zalažu za uvođenje sankcija Rusiji politički nedosledne u odnosu na svoju političku prošlost. „SSP se nije izjašnjavao u pravcu sankcija Rusiji, oni su sada prihvatili ulogu stranke koja zastupa usklađivanje s evropskom politikom prema Rusiji, verovatno zbog toga što žele da postanu tzv. ekskluzivni zapadni igrač u Srbiji”, ukazao je Stanković.

Dejan Miletić: Opozicija nije naučila šta je najvažnije, strani poslušnici su potrošni igrači

Predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić napominje da sve velike sile traže pukotine u našem društvu kao i način da izvrše uticaj veći nego što je to realno i što do sada imaju. „Sve što mogu da iskoriste u svom interesu, oni koriste, uključujući i političke predstavnike iz opozicije ili drugih društvenih slojeva, nevladinih organizacija i tako dalje. To su metode koje su proverene, međutim, ja ipak verujem u zrelost tih naših opozicionih političara koji ne bi trebalo da do sada nisu naučili lekciju da je najvažnije biti poslušnik svoga naroda i svoje države, a da su svi strani poslušnici potrošni igrači”, ističe Miletić za „Politiku”.

Ko je albanski lobista Robert Menendez

Robert Menendez, koji se nedavno sastao s predstavnicima SSP-a, ostao je upamćen kao senator koji je na skupu u organizaciji Albansko-američke lige u SAD pre godinu dana izjavio da je protiv formiranja Zajednice srpskih opština, i da je to „recept za katastrofu”. A u februaru ove godine poručio je da se nepravedno vrši pritisak na Kosovo da formira ZSO i da misli da ne treba stvarati novu Republiku Srpsku, već da treba izvršiti pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, preneo je albanski portal „Slobodno Kosovo”.

Menendez je s bivšim predsednikom komiteta za spoljne poslove američkog predstavničkog doma Eliotom Engelom uputio pismo tadašnjem američkom državnom sekretaru Majku Pompeu u kome je konstatovano da je Srbija ispunila uslove za dobijanje sankcija SAD zbog produbljivanja saradnje s Rusijom. A tokom posete SAD, u aprilu ove godine, predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani sastala se s Menendezom, koji je naveo da je među temama razgovora bio i „ruski uticaj na zapadnom Balkanu” i „snažno američko-kosovsko partnerstvo”.

Zapad još nije ispostavio konačnu listu zahteva

Kada je reč o pojačanim pritiscima na našu zemlju, predsednik Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić ističe za „Politiku” da se prelazi granica normalnosti i da je to nesvakidašnja pozicija. On ocenjuje da nema nade da će se pritisci smanjiti, već će rasti kako konflikt u Ukrajini bude jačao. „Dobro je baštiniti, koliko je moguće, dobre odnose sa svim velikim silama, ali to je na proceni državnom vrhu i tu ne možemo da imamo detaljni uvid. Možemo samo navijački da se postavljamo, ali je mnogo zrelije i pametnije da kao narod prosto stanemo iza državnog vrha i da verujemo da će sve te pritiske nivelisati”, navodi Miletić.

A prema mišljenju Dejana Vuka Stankovića, stvari su u ovom trenutku dovedene na čistac, posebno u svetlu rata u Ukrajini, gde se čitava Evropa zajedno s Amerikom našla na jednoj strani nasuprot Rusiji. A šta bi se dogodilo da srpsko rukovodstvo ipak odluči da uvede sankcije Rusiji? Stanković objašnjava da bi takva vrsta preokreta sigurno u nekoj meri destabilizovala zemlju. Sankcije, kako objašnjava, ne bi zaustavile rat u Ukrajini i imale bi simbolički karakter, dok bi Srbiji nanele štetu. I, što je još važnije, ne bi označile kraj zahtevima koje pojedine zapadne sile imaju za našu zemlju, zaključuje Stanković i poručuje da Srbiji nije data konačna lista zahteva i da bi pritiscima možda došao kraj tek kada Srbija bude bila spremna da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i postane članica NATO-a.