MMF smanjio prognozu svetskog rasta za 2023. godinu

VAŠINGTON - Međunarodni monetarni fond (MMF) još jednom je smanjio svoje prognoze rasta za 2023. godinu i pojačao strahovanja od recesije pod uticajem uporne inflacije i ukrajinskog sukoba, ali je zadržao predviđanja rasta za 2022., revidirana već tri puta ove godine, navedeno je u svetskoj ekonomskoj prognozi danas obelodanjenoj. MMF i dalje očekuje u ovoj godini svetski rast od 3,2 odsto, ali za 2023. predviđa rast od 2,7 odsto, što je 0,2 procentna poena manje od prognoze date u julu. Očekuje se da će u recesiju ući Nemačka i Italija iduće godine zbog rata na vratima Evropske unije. One će biti prve dve razvijene zemlje koje ulaze u recesiju samo tri godine posle početka epidemije kovida-19, što će, takođe, uticati negativno na izglede cele evrozone.

Kako se predviđa, iduće godine će nemački BDP pasti 0,3 odsto, a italijanski 0,2 odsto, što je 1,1 procentni poen, odnosno 0,9 procentna poena manje nego što je prognozirano u julu.

Za zemlje u evrozoni očekuje se da će privredni rast iduće godine usporiti na 0,5 odsto u odnosu na 1,2 odsto koliko je očekivano u julu. Za ovu, 2022. predviđa se rast od 3,1 odsto.

Kako su meseci prolazili optimizam s početka godine oko snažnog ekonomskog oporavka posle dve godine pandemije prešao je u pesimizam koji je u stalnom porastu. Posle osam meseci ruske invazije na Ukrajinu prva tabu tema je prihvaćena, velike međunarodne institucije koje su se ranije čuvale da ne najave pad ekonomske aktivnosti sada otvoreno govore o recesiji.

Smanjenje izgleda rasta posebno je istaknuto za privrede najizloženije prekidima ruskog gasa kao i strožim monetarnim uslovima u evrozoni, naveo je danas MMF, prenela je Beta.

To počinje sa Nemačkom i Italijom, dva osnivača EU koji su vrlo osetljivi na šokove na tržištu gasa, pokazuje nedavno napisana nota agencije Fič, ukazujući na posebno velike teškoće koje imaju da diverzifikuju snabdevanje.

MMF je upozorio da bi situacija mogla i da se pogorša ako temperature budu posebno niske ili se nedovoljno smanji tražnja za gas ove jeseni, što bi moglo da dovede do štednje energije tokom zime u Nemačkoj i imalo bi teške posledice za nemačku industriju.

Finansijska organizacija je, takođe, smanjila prognozu rasta za Francusku i Španiju za iduću godinu, na 0,7 procenata (minus 0,3 procentna poena) odnosno 1,2 odsto (minus 0,8 procentna poena).

Za Sjedinjene Američke Države prognozira se i za ovu godinu manji rast nego što je predviđen u prethodnom izveštaju, tako da se prognozira rast od 1,6 odsto, odnosno 0,7 procentni poen manje nego koliko je očekivano u julu, a očekuje se dalje usporavanje rasta na 1,0 odsto u 2023.

Pored Rusije, koja će beležiti recesiju ove i iduće godine zbog zapadnih ekonomskih sankcija, MMF predviđa pad BDP-a za Švedsku, Čile i Ekvatorijalnu Gvineju u idućoj godini.

Ekonomska recesija u Rusiji će biti manja od predviđene u 2022. i 2023. zahvaljujući izvozu nafte i relativno „stabilnoj” domaćoj tražnji, ocena je MMF-a, uprkos sankcija vezanih za konflikt u Ukrajini.

Ruski BDP bi trebalo da padne 3,4 odsto u 2022., predviđa MMF, što je manje od šest odsto koliko je očekivano u prethodnoj prognozi u julu. Za 2023. godinu MMF predviđa dalju recesiju ruske privrede od 2,3 odsto, ali manje nego što je prognozirao u julu (minus 3,5 odsto).

Za Ukrajinu, MMF u svom izveštaju predviđa i dalje recesiju od 35 odsto u 2022. godini, u velikoj meri pod uticajem sukoba sa Rusijom. Fond nije dao predviđanja za Ukrajinu za 2023.