Turska se vraća na Bliski istok i Kavkaz

Ankara pokušava da normalizuje odnose s Egiptom, Jermenijom, Sirijom i Izraelom kako bi učvrstila strateške pozicije u regionuTurska je pokrenula široku diplomatsku ofanzivu kako bi normalizovala odnose sa zemljama u regionu, koji je u dubokom previranju zbog krize u Siriji, Iranu, Nagorno Karabahu, istočnom Mediteranu. Predsednik Redžep Tajip Erdogan nastoji da otvori vrata i za ekonomsku saradnju kako bi rešio teške privredne probleme koji bi na predstojećim izborima mogli da mu zapečate političku sudbinu.

Taj zaokret potvrđuju vesti koje sa više strana svakodnevno, kao na pokretnoj traci, stižu i prestižu jedna drugu. Erdogan najavljuje: „Ne mogu da kažem da se neću sastati s Bašarom el Asadom (sirijskim predsednikom) kad za to dođe vreme. U ovom trenutku to nije na dnevnom redu”. Zatim se, prvi put otkako je na vlasti, sreo s jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom. Iako je to bio kratak, protokolarni susret, nagoveštava normalizaciju odnosa dve zemlje. Treće – ove sedmice Turska i Izrael su posle gotovo pet godina imenovali ambasadore u Tel Avivu i Ankari. Godinama su odnosi dve države bili na rubu prekida.

To su samo neki od poteza koji nagoveštavaju dublje strateške promene u regionu Kavkaza, Bliskog istoka i istočnog Mediterana. Ankara je sada u diplomatskoj ofanzivi, pošto je poslednjih godina zbog pogrešnih poteza često bila na periferiji zbivanja u Siriji, Iraku, Nagorno Karabahu i Palestini, gde su se kao posrednici pojavljivali Egipat, Rusija i Amerika, iako Erdogan godinama pokušava da se nametne kao zaštitnik islamskog sveta. Opozicija nastoji da to iskoristi optužujući vladu da su joj zbog pogrešne spoljne politike prijatelji u regionu samo militantne grupe Muslimanska braća i Hamas.

„Turska želi da ostavi tenzije iza sebe. Na jedan korak drugih zemalja odgovorićemo sa dva”, izjavio je Ibrahim Kalin, spoljnopolitički savetnik predsednika Erdogana. Turska se suočila s izolacijom posle dolaska „arapskog proleća”, pošto je Erdogan ishitreno pokušao da to iskoristi da se nametne kao zaštitnik islamskog sveta u Libiji, Egiptu, Siriji i šire, što su u tim zemljama doživeli kao mešanje u unutrašnje poslove.

Ankara je normalizovala i odnose s Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Saradnja s Rijadom našla se nedavno na uzlaznoj liniji, ali tek pošto je Ankara odustala od suđenja ubicama saudijskog novinara-disidenta Džamala Hašogija.

„To je neprihvatljivo ponašanje turskih vlasti”, poručili su tim povodom „Reporteri bez granica”. Ali to nije smetalo Erdoganu da u aprilu poseti Rijad na poziv kralja Muhameda bin Salmana.

Erdogan je konačno shvatio da je „osuđen” na saradnju i s režimom u Damasku, za koji nije hteo da čuje poslednjih deset godina. To je jedini put da se oslobodi od 3,5 miliona izbeglica iz Sirije koje su godinama okupirale Anadoliju. Građani Turske to osećaju na svom džepu kao veliki teret i traže da se beskućnici vrate tamo odakle su došli. To sigurno neće ići lako, pošto dve zemlje ne mogu da nađu zajednički jezik oko „kurdskih terorista” koji imaju utočište u susednoj državi.

Posle raspada Sovjetskog Saveza Ankara je priznala Jermeniju, ali nikada s njom nije uspostavila diplomatske odnose. U sporu oko provincije Nagorno Karabah Turska bezrezervno podržava Baku. Azerbejdžan je krajem 2020. godine, uz vojnu pomoć Ankare, „oslobodio” tu provinciju, ali u njoj se povremeno i dalje puca.

Normalizacija odnosa Ankare i Kaira je pokrenuta, ali se taj proces još odvija sporo zbog podozrenja Egipta. Erdogan godinama ima bliske odnose s radikalnom grupom Muslimanska braća koja je oborila predsednika Hosnija Mubaraka i dovela na vlast ekstremnog islamistu Muhameda Mursija. Ankara je osudila vojni udar koji je 2013. godine izveo sadašnji predsednik Abdel Fatah al Sisi. Predsednici dve zemlje se nikad do sada nisu rukovali. Turska i Egipat su jedno vreme spustili odnose na nivo otpravnika poslova. Ankara sada pokušava da ih pokrene s mrtve tačke pošto joj je Egipat vodeći ekonomski partner u regionu, mada u Kairu još ne mogu da se oslobode teških optužbi koje je na njihovu adresu izrekao turski predsednik.