Sunce iz morskih talasa

Najteža morska riba na svetu pliva morima i okeanima umerenog i tropskog pojasa širom planete i teška je, u proseku, oko hiljadu kilograma, dok najkrupniji primerci imaju i više od tri tone. Ova životinja, čije je latinsko ime Mola mola, najpoznatija je pod imenom riba-sunce, koje je dobila zbog toga što se često može videti kako pluta na površini vode, kao da se sunča. U nekim zemljama zovu je i mesečeva riba, u Nemačkoj glava koja pliva – zbog neobičnog izgleda. Riba-sunce zaista više liči na riblju glavu nego na celu ribu: nema pravi rep, a umesto njega, služi se izduženim leđnim i analnim perajima. Njen kičmeni stub ima manje pršljenova i kraći je, u odnosu na dužinu tela, nego kod bilo koje druge ribe. Primerci prosečne veličine dugački su oko dva metra i skoro isto toliko visoki.

Riba-sunce pripada redu Tetraodontiformes, što znači da ima četiri zuba koji su srasli tako da podsećaju na kljun. Njen najbliži rođak je riba-balon, poznata po tome što se, kad se nađe u opasnosti, naguta vode i „naduva” kao lopta, kako bi uplašila neprijatelje. Mladunci ribe-sunca, čije je telo u prvim nedeljama prekriveno izraslinama nalik na bodlje, više liče na ribu-balon nego na svoje roditelje. Te izrasline gube tek kad odrastu. Odrasle ribe imaju grubu kožu, debelu oko sedam i po santimetara, čija boja varira od braonkaste do srebrnastosive, dok je na stomaku svetlija. Kada ribi zapreti opasnost, njena koža može da potamni kako bi je neprijatelj teže opazio. Riba-sunce nema krljušt, već joj telo prekriva sloj sluzi. Zbog toga je njena koža pogodno tle za razvoj parazita, pa zato stalno ima pratnju – ribe-čistače.

Ovaj kolos od ribe najčešće pliva neposredno ispod morske površine, tako da joj leđno peraje izviruje iz vode, podsećajući na peraje morskog psa. Međutim, pažljivi posmatrači odmah će uočiti da nije reč o ajkuli: dok morski pas pliva pravolinijski, riba-sunce, pošto nema rep, mora da se pomaže perajima, i to na smenu leđnim i analnim, pa krivuda dok pliva.

Riba-sunce je najčešće usamljena na otvorenom moru, dok se parovi i manje grupe okupljaju na mestima gde ima mnogo hrane: meduza, morskih kornjača, lignji, sitne ribe i morske trave. Pošto je njihov jelovnik siromašan hranljivim materijama, najveći deo dana provode u potrazi za hranom koju moraju da jedu u velikim količinama.

Ženke ribe-sunca odjednom mogu da izbace i po 300 miliona jajašca, iz kojih se, pošto ih mužjak oplodi, izlegu larve dugačke svega dva i po milimetra. Kako bi bili bezbedniji, mladunci se okupljaju u jata, koja napuštaju tek pošto odrastu. Mlade ribe su u opasnosti od tuna, morskih lavova, orki i morskih pasa, dok odrasle jedinke, zbog svoje veličine, nemaju pravih neprijatelja. Najveća opasnost preti im od ribara koji ih love kako bi zadovoljili apetite sladokusaca iz Japana, Koreje i sa Tajvana, koji meso riba-sunca smatraju posebnom poslasticom.