Šta Evropska unija zapravo hoće od Srbije

Izveštaj Evropske komisije o sprovođenju reformi, evrointegracijama i napretku Srbije je izbalansiran i mahom ponavlja prigovore koji su proteklih meseci stizali iz Brisela. Novina u odnosu na izveštaje proteklih godina jeste da je fokus stavljen na odnos Srbije sa Ruskom Federacijom u svetlu rata u Ukrajini. EK je konstatovala da je stopa usklađenosti sa deklaracijama visokog predstavnika i odlukama EU pala sa 64 odsto u 2021. godini, na 45 odsto u avgustu 2022. godine. Iako Srbija nije otvorila poglavlje 31 koje se odnosi na to da svoju spoljnu politiku uskladi sa EU, od briselskih birokrata upravo to neusklađivanje navode kao minus i dodaju da je određeni broj akcija i izjava Srbije bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.

U opširnom izveštaju posebna pažnja se stavlja i na intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine, ali i na odnose Srbije sa susednim državama. Kao po nekom nepisanom pravilu, i ovog puta je negativno iz izveštaja o Srbiji stavljeno u prvi plan, iako se naglašava ekonomski napredak naše zemlje. Uprkos negativnim tonovima, izveštaj koji je Aleksandru Vučiću u sredu uveče predao šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre je uravnotežen i nije preteći za našu zemlju i kako je i predsednik Srbije rekao, govori realno o našoj zemlji. Može se zaključiti da je cilj da se Srbija pridobije kao partner i saveznik u narednom periodu pre svega zbog pozicije u regionu. Ipak, izvesno je da što se situacija sve više komplikuje u Ukrajini, da će uslediti oštrije pretnje i pritisci na Srbiju.

U odnosu na ranije izveštaje EK koji su uručivani predsednici Vlade Srbije, sada to nije bio slučaj zato što je Ana Brnabić premijerka u tehničkom mandatu i mandatarka vlade koja još nije formirana. Ranije je uručivanje izveštaja bilo praćeno i najavama otvaranja novih poglavlja, odnosno klastera, što je ovog puta izostalo. Uz to, prethodnih godina, ovom činu su prisustvovali i visoki evropski zvaničnici, kao na primer komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

Diplomata Zoran Milivojević kaže za „Politiku” da se ovaj izveštaj u odnosu na prošlu godinu znatno razlikuje utoliko što se sada temelji na geopolitičkim interesima koji imaju apsolutni prioritet i nisu ni u kakvoj vezi sa našim pregovaračkim okvirom. „To znači da EU u odnosu na nas menja pristup i odstupa od pregovaračkog okvira i onoga što je tamo dominantno, a daje prednost onome što su njihovi geostrateški interesi. Oni programiraju pregovore za ubuduće na drugi način. Menjaju suštinu, jer nam uvode nove kriterijume, daju značaj kriterijumu koji nije postojao, a to je stav prema Rusiji, čime uslovljavaju napredak. Uz to promenili su i dinamiku utoliko što nema napretka zato što ne ispunjavaš ove uslove. Da smo uveli sankcije, najverovatnije bi nam omogućili da otvorimo klaster tri”, kaže Zoran Milivojević.

U izveštaju je komisija konstatovala da je 45 odsto naše spoljne politike i njenih aktivnosti usaglašeno sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što nekorespondira sa statusom kandidata i države kojoj je spoljnopolitički cilj članstvo u Evropskoj uniji. Navodi se da se Srbija nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom, ni sa većinom deklaracija EU u vezi sa ratom u Ukrajini i dodaje da je Srbija zadržala bliske odnose sa Rusijom. Imajući u vidu reakcije iz Brisela i Vašingtona u vezi sa uvođenjem sankcija Moskvi, u narednom periodu treba razmotriti kako da se Beograd pozicionira povodom ovog pitanja.

Zoran Milivojević kaže da izveštaj EK odražava aktuelne geopolitičke interese EU u odnosu na Srbiju. To je razlog zašto u njemu dominira, kao ključni kriterijum na naš napredak, pitanje sankcija Rusiji i rešavanje kosovskog pitanja. „Ono što je relevantno za naš proces pristupanja to su poglavlja 23. i 24. i kriterijumi koji su u  vezi sa tim poglavljima. U papirima se može pročitati da ima malog napretka, ali ne onog odlučujućeg. Suština je što su oni sa ovim dokumentom na formalan način ugradili u dokument najvažniji kriterijum i ubuduće će da se pozivaju na ove papire koji su u sredu uveče predati predsedniku Vučiću i pitanje napretka Srbije u evrointegracijama će vezivati za ovaj izveštaj. Uspostavili su obavezu za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji kao ključnu obavezu u narednom periodu. Evropska komisija ostaje na liniji kritika u vezi sa medijskom scenom, vladavinom prava, korupcijom i borbom protiv organizovanog kriminala”, kaže Zoran Milivojević.

Diplomata Ivo Visković kaže da je izveštaj EK koji je predat predsedniku Vučiću sasvim očekivan i, kako navodi za naš list, da smo svi znali da smo u toj oblasti zaostali. Dodaje da nije nikakvo čudo što je tako i ocenjeno. „Sve što je navedeno u izveštaju je tačno. Da bi se negativni delovi izveštaja popravili potrebna je politička odlučnost i volja. Čini mi se da pritisak javnog mnjenja deluje u suprotnom pravcu i da se političari ne usuđuju da zauzmu stav koji bi nama, kao državi odgovarao”, kaže Ivo Visković. Na društvenim mrežama se najčešće postavlja pitanje šta još EU hoće od Srbije i čini se da svaki put ima neki novi zahtev. Ivo Visković kaže da to nije tačno i da EU od nas traži samo ono što je tražila i od drugih država članica i da su to uslovi koji obavezuju potencijalne članice da ih ispune.

„U ovom slučaju, povodom pitanja rata u Ukrajini ima jedan stav solidarnosti i svaka država će pretrpeti štetu i to se radi da bi se očuvale neke evropske vrednosti i principi koji su iznad dnevne i dugoročnije koristi. Rok za ispunjenje obaveza je bio koliko juče, odnosno već je prošao. Meni je jasno da se u politici ne mogu odluke donositi preko kolena, ali navijam iz sve snage da se skupi hrabrost i da se bitne odluke donesu što pre”, ističe Visković koji, ipak, navodi da se ne može zaključiti kada bi Srbija mogla da postane punopravni član EU, jer u toj grupi država ima i onih koje su na nas ljute i koje ne gledaju blagonaklono na politiku koju sada vodimo.

Kao primer navodi Hrvatsku koja je lobirala da se u izveštaj unese i njen odnos prema Srbiji. „Upravo zato neka zemlja može da stavi blokadu da se ne može odmah ući u EU i da zaustavi proces priključenja. Nije čudo što se u ovom izveštaju govori i o tom  odnosu između Beograda i Zagreba, jer je Hrvatska lobirala da se to unese u izveštaj. Ona smatra da ako je članica EU samim tim ima prednost u odnosu na nas i da nas može ucenjivati. To me ne iznenađuje što je uneto s obzirom na pogoršanje odnosa između dve zemlje”, kaže Visković i dodaje da odgovornost za pogoršanje odnosa snose obe države i da je za tango potrebno dvoje.

Stručnjaci Evropske komisije u izveštaju podvlače da su zabrinjavajući slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima, te se naglašava da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja. U dokumentu se podseća da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo sve četiri nacionalne frekvencije istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu, u kojem su svi dobijali opomene od REM-a zbog kršenja zakonskih obaveza. „Nažalost i na našu sramotu ništa se povodom ovog pitanja nije promenilo u odnosu na izveštaj od pre godinu dana. Tu ima prostora i mora da se učini puno, jer to je jedan od bitnih preduslova za postojanje i razvoj demokratskog društva. Bez toga toga ozbiljnog napretka nema”, zaključuje Ivo Visković.

Usaglašavanje je proces, poglavlje 31 još nije otvoreno

Prošle godine je i prvi put primenjena nova metodologija pregovora, koju je inicirala Francuska i njen predsednik Emanuel Makron, kada se sa poglavlja prešlo na klastere. Nova EU metodologija je usvojena početkom 2020, a dotadašnjih 35 poglavlja, od kojih je za Srbiju bilo ključno upravo to poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo i Metohiju, podeljeno je na šest klastera – vladavina prava, tržište, ekonomija, Zelena agenda, poljoprivreda i resursi, i spoljni odnosi.

Na međuvladinoj konferenciji 14. decembra prošle godine, Srbija je otvorila klaster broj 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje, koji se sastoji od četiri pregovaračka poglavlja (Transportna politika, Energetika, Transevropske mreže i Životna sredina i klimatske promene). Ministar za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je ranije u Briselu da neće biti otvoren klaster 3, iako je spreman, a kao razlog je navela „neusklađivanje sa režimom restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji”.

Zoran Milivojević ocenjuje da na osnovu izveštaja neće moći da otvori sledeći klaster i da će upravo to što Srbija nije uvela set sankcija Moskvi glavni razlog za zastoj u pregovorima sa EU. „Srbija nije napravila napredak zato što se nije priključila sankcijama i to ja za zapad ključna odredba. Što se tiče usaglašavanja spoljne politike, na čemu Brisel posebno insistira, jeste obaveza kojom smo se obavezali u momentu potpisivanja pristupnih pregovora sa EU i to je proces. On zato i ne mora da bude realizovan u ranoj fazi pristupanja. Uz to treba imati na umu i da Srbija nije otvorila poglavlje 31 koje se tiče spoljne politike. To je poglavlje koje se direktno odnosi na tu materiju i da je otvoreno, bili bi definisani uslovi i obaveze. Toga sada nema i zato je izveštaj obojen geopolitičkim interesima”, naglašava Zoran Milivojević.