U roditeljskoj kući, pa još s babom i dedom

U Nemačkoj duže od decenije postoje „kuće generacija”. U potrazi za odgovorom kako da premoste sve veći međugeneracijski jaz, od 2012. u ovoj zemlji EU realizuje se program zajedničke adrese staračkih domova i škola. „Kuće generacija” smeštene su u zgradama u kojima su u jednom delu starački dom, a u drugom škola ili vrtić.

Najstariji i najmlađi tako dele svakodnevicu. Prolaze istim hodnicima, zajednički učestvuju u pripremi različitih sadržaja, proslavljaju zajedno važne datume.

Seniori i juniori dele prostor

U SAD, u državama gde je sve veći procenat starijih od 65 godina, poput Floride, takođe, otvaraju objekte „susretanja” seniora i juniora. Sve u cilju izgradnje boljeg odnosa i negovanja saosećanja jednih prema drugima.

Pripadnici različitih generacija uzajamno se podstiču i uče onom najvažnijem: obostranom razumevanju, kako bi kvalitet suživota onih koji su se naradili i onih kojima tek sledi životno dokazivanje bio bolji.

U SAD poslednjih decenija 20. veka došlo je do smanjenja broja porodica koje žive zajedno u više generacija, da bi se trend prekinuo i krenuo da raste u 21. veku – u suprotnom smeru. Ka ponovnoj zajednici. Procene su da više od 20 odsto stanovništva SAD deli dom s precima i potomcima, dok je osamdesetih godina 20. veka taj procenat iznosio tek 12 odsto.

U Srbiji je život više generacija pod jednim krovom, takođe, prošao različite faze.

Stari, sredovečni i najmlađi često su u jednoj kući, stanu. Istraživanja pokazuju da gotovo trećina mladih živi s roditeljima. I kada zasnuju svoju porodicu, dobiju dete, ostaju u roditeljskom domu.

Novi popis doneće sveže podatke.

Do tada još uvek su aktuelni oni iz 2011. godine prema kojima u Srbiji u 209.000 domaćinstava žive dve porodice, a čak 14.500 domaćinstava s tri porodice. Više u selu nego u gradu.

Međutim, aktuelni, ubrzani ritam uticao je da se izgube raniji obrasci ponašanja. Starijima se više ne persira, ne ustupa mesto u autobusu, ne daje prednost u redu. To je vidljivo na ulici svakoga dana. Podjednako u ruralnim i urbanim sredinama.

Kako zajedno žive pripadnici više generacija i da li smo kao društvo korektni prema starima u sopstvenom domu, potom na javnim mestima?

– I jesmo i nismo. Ne može se dati precizan odgovor na ovo pitanje, posebno kada se posmatraju porodični odnosi – kaže za „Magazin” mr Nadežda Satarić iz Udruženja građana „Snaga prijateljstva” – Amity.

U stabilnim porodicama podrazumeva se poštovanje i međusobno uvažavanje svih članova, pa kada najstariji zapadnu u zdravstvene i druge probleme, ostali se reorganizuju i uspostavljaju strategije pomoći toj osobi.

– U porodicama s poremećenim porodičnim odnosima, situacija je sasvim suprotna – ukazuje naša sagovornica.

I nije tajna da se i u našem društvu trenutno forsira kult mladosti, snage, lepote i brzine, a zanemaruje se iskustvo, mudrost i doprinos starijih.

– Stariji se uglavnom tretiraju kao teret i gledaju kroz prizmu novca koji se iz budžeta izdvaja da bi im se isplatile penzije – tvrdi Nadežda Satarić.

Ipak, ona veruje da je zajednički život više generacija pod jednim krovom moguć, a nekada je i nužan, mada se broj takvih domaćinstava smanjuje.

– Čak i kada žive pod istim krovom, u istom domaćinstvu, porodice se razdvajaju i žive u samostalnim porodicama. Stambene okolnosti i prilike ih uslovljavaju – dodaje sagovornica Magazina.

U takvim situacijama, kada su svi pod istim krovom, u istom domaćinstvu, pozitivno je što su blizu jedni drugima i uvek mogu da se ispomažu, ako je potrebno. Ali, šta raditi kada stara osoba oboli od bolesti koja iziskuje neprestanu negu, poput, na primer, Alchajmerove demencije?

– Niko nema pravo i ne sme da smesti u dom stariju osobu mimo njene volje. Ako je ta osoba pod starateljstvom, u tom slučaju staratelj odlučuje. Prirodno je da stariji u većini slučajeva žele da ostanu u svom stanu/kući u poznatom okruženju do kraja – pojašnjava ona.

Ipak, postoje situacije kada ne postoje uslovi ili ih je teško obezbediti da se u kućnim uslovima bolesnoj i ostareloj osobi pruži neophodna nega i odgovarajuća podrška. Ali, kako objašnjava Satarićeva, i tada se takva osoba mora psihološki pripremiti za čin preseljenja, prihvatiti realnost i saglasiti se sa smeštajem.

Poslednje tri godine života pod pritiskom pandemije virusa korona odrazile su se na odnose i socijalne obrasce ponašanja i u ovoj oblasti.

Sagovornica „Magazina” ukazuje na pozitivne strane za vreme pandemije korone, pojačala se komšijska i međugeneracijska solidarnost:

– Starijima je bio zabranjen izlazak iz stanova, ali svi smo svedočili brojnim primerima da su im komšije donosile potrebne namirnice, lekove i sve što je bilo neophodno, iako se ranije nisu ni družili. Volonteri su, takođe, bili angažovani na pomoći, uključujući i mlade i to je za svaku pohvalu. Sve ono što nije bilo dobro treba da imamo kao nauk i da u sledećim sličnim situacijama ne ponavljamo iste greške.

Nameće se i pitanje da li su u Srbiji sazreli uslovi za otvaranje „kuća generacija”, kakve postoje u Nemačkoj?

– Ne treba generalizovati stvar, a kod nas još postoje višegeneracijske porodice, gde se veoma uvažavaju mišljenja različitih generacija i gde vlada tolerancija u kući. Istina, sve su ređe – primećuje naša sagovornica.

Ko će pomagati sve većem broju starih

Ona podseća i da je država predvidela mogućnost za institucionalni smeštaj starije i bolesne osobe kada za to postoji potreba. Postoje i dnevni centri za starije, kao i usluge koje pružaju gerontodomaćice, kojih, doduše, nema dovoljno. Postoji sistem medicinske nege u kućnim uslovima u zdravstvenom sistemu i patronažna služba.

– Međutim, staro smo društvo sa sve većim udelom onih kojima su pomoć i podrška potrebni, a sve je manje onih koji bi mogli i trebalo da je pruže, pa se mora o tome više razmišljati – poručuje Nadežda Satarić.

Starački dom – jedino rešenje

– Odluka o odlasku u starački dom trebalo bi da se donosi u najboljem interesu za staru osobu, ali i porodicu u kojoj živi. Često stari sami žele da pozne godine provodu u društvu vršnjaka, s obezbeđenom ishranom, lekarskom negom i podrškom, da imaju sadržajan život ispunjen raznim aktivnostima i udobno stambeno rešenje, gde ne misle da li je dobro grejanje i kako ga obezbediti – kaže Nadežda Satarić.

To je ponekad nužno rešenje kada stara osoba nema obezbeđeno stambeno pitanje, novac da iznajmljuje stan, niti srodnike koji bi joj pomogli. Konačno, dom je jedino rešenje i kada je starijoj osobi potrebna 24-časovna nega, koju joj bližnji ne mogu pružiti.

Saveti za mir u kući

Za najstarije:

– ne budite dosadni svojoj porodici, posebno mlađima u kući,
– ne kukajte, ne budite naporni i napadni, džangrizavi,
– ne mešajte se u život mlađih članova porodice,
– budite tolerantni i podstičite mlade na rešavanje teškoća, a ne stvaranje još većih.

Za mlađe:

– negujte pozitivni odnosa prema starijima,
– podstičite obostrano uvažavanje i poštovanje (to se pozitivno odražava na kvalitet života svih i na pravilan psihosocijalni razvoj dece i mladih),
– gajite ljubav i razumevanje prema najstarijim članovima u porodici, višestruko će vam uzvratiti.