Vratio se Valter

Stari čaršijski vic kaže da su poslednje reči Adolfa Hitlera bile: „Ubijte Batu Živojinovića!” Pre mesec dana, objavili su mediji, mural s likom jednog od najvećih jugoslovenskih glumaca osvanuo je s docrtanim brčićima, nalik na one koji su simbol nacističkog vođe. Kome je zasmetao Valter, koga su za života jednako voleli, što je u Srbiji retkost, koliko i posle smrti?

– Ne shvatam to lično. Batin mural uništili su isti oni koji su to uradili i sa muralom Milene Dravić i Dragana Gage Nikolića. Isti oni koji su oštetili spomenik Milice Rakić, simbol stradanja srpske dece u NATO agresiji. Sve se desilo u nedelji u kojoj su bile i litije i gej parada, kada je bilo dosta nemira na ulicama i kada je policija imala mnogo posla. Ali uspeli smo da napravimo još bolji mural. Ljudi iz Beogradskog dramskog pozorišta, na čijem zidu se i nalazi, napravili su novu podlogu i postavili video-nadzor, dok je akademski slikar na kamenu Milan Milosavljević uradio još lepši mural. A sve je i zaštićeno posebnom smesom – priča za „Politiku” Miljko Živojinović, sin legendarnog Bate.

Ko je uništio mural – nije poznato, a javnosti je ostalo nepoznato i ko je Batu oživeo na zidinama pozorišta na Krstu, s kojih je, kao tek mlad glumac, gledao u kuću svoje buduće supruge Julijane – Lule.

– Mi smo narod koji ne poštuje svoje velikane. Mnogi će reći da je to belosvetska disciplina, ali se ne slažem s tim. Ipak, mi Srbi smo prvaci u zaboravljanju onih koji su svoje ime i ime Srbije upisali u svetsku kulturnu baštinu. Zato sam odlučio da Bati, mom drugu iz detinjstva, s kojim sam stasavao na Čuburi, podignem ploču, a onda i mural. Uskoro ćemo početi i sa snimanjem dokumentarnog filma koji će pratiti moju knjigu „Valter pre Valtera” – govori za naš list Radoslav Lale Vujadinović, beogradski advokat i hroničar Batinog života.

O Živojinoviću se manje-više sve zna – bio je jedan od omiljenih Titovih glumaca, jedini koji je uspeo da jednako briljira i u partizanskim ratnim spektaklima, najvećim filmovima crnog talasa, ali i u jeftinim komedijama. Jedino je Bata mogao da opstane kao partizanski superheroj i avangardni glumac disidentskih filmova, a da pritom nikom, pa ni samom Maršalu, ne padne na pamet da ga upuca na ekranu. Naprotiv, zajedno s Titom gledao je vesterne i jedini imao ovlašćenje, a bogami i smelosti, da mu u četiri oka priča političke viceve koji su se šaptali po srpskim kafanama. I jedino se Bata grohotom smejao. I to pred Maršalom. Ali, kako je jedno od Titovih kodnih imena bilo Valter, izgleda da su se odmah prepoznali.

– Kada je predsednik Kine Si Đinping došao u posetu Srbiji, tražio je da se susretne s Batinom suprugom Lulom da bi joj izjavio saučešće. Tom prilikom Lula mu je poklonila Batin portret. Kasnije smo saznali da je Đinping tu sliku okačio u jednom od svojih kabineta – priča Vujadinović o Batinoj popularnosti izvan granica bivših jugoslovenskih republika.

A Srbiji je bilo potrebno šest godina od Batine smrti da mu oda počast. I to će učiniti sutra, 20. oktobra, u Sopotu na otkrivanju prvog spomenika velikom vođi jugoslovenskog i srpskog filma.