Mjuzikl o boksu i ljubavi

Mladi Aleksandar želi da, u uspomeni na svog prijatelja, sačuva duh bokserskog kluba, a Petra mu, neplanirano ušavši u njegov život, pomaže u toj ideji. Njegova strepnja da se ponovo nađe u ringu, ali i strast prema boksu koju ima, vodi ga u razne situacije i odnose sa drugim ljudima – onima koji ga podržavaju, ali i onima koji ni po koju cenu ne žele njegov uspeh… Ovo je, zapravo, siže dugo najavljivanog mjuzikla „Crni leptir”, koji će prema pesmama „Ju grupe”, biti premijerno izveden 28. i 29. oktobra od 19.30 časova na sceni Pozorišta na Terazijama u Beogradu.

Predstava je protkana sa oko tridesetak numera „Ju grupe”, koje će u drugačijem muzičkom aranžmanu, u izvođenju orkestra Pozorišteraѕta na Terazijama dobiti sasvim novi zvuk. Tekst predstave napisao je Spasoje Ž. Milovanović, a autorski tim čine: Marko Jovičić (adaptacija i režija), Lazar Stanivuk i Dušan Stojanović (dramatizacija), Miloš Branisavljević (muzički aranžman i orkestracija), Milan Nedeljković (dirigent), Milica Cerović (koreografija), Tatjana Radišić (kostimi), Kristina Vujović (scenografija).

Mjuzikl „Crni leptir” je priča o bokserskom klubu na ivici opstajanja, o ljubavnoj priči kroz koju se prepliću poslovni, porodični i prijateljski odnosi drugih likova, o strahu od ponovnog gubitka nekog dragog, ali i borbi da se sačuva sopstveno „ja”.

O tome kako će „plesno” osvojiti ovu priču, koreografkinja Milica Cerović za „Politiku” kaže:

– Prvi put se susrećem sa ovakvim scenskim rukopisom, mjuziklom o boksu i ljubavi. Budući da nije vremenski određen, vodila sam se stilom muzike sa potpisom „Ju grupe”. Ono što je, možda, prvo izašlo na „površinu” upravo su boks numere, koje su rađene na pesme ovog kultnog sastava i to mi je bio možda najveći izazov. S obzirom na to da je u pitanju rokenrol ima dosta ritma, brze igre… Naravno i moj deo posla zavisio je od dramaturgije tako da sam kombinovala rokenrol i druge plesne stilove koji najbliže mogu da predstave muziku koju je negovala „Ju grupa”.

Mnogo energetskog naboja, naglašava naša sagovornica, ima muzika „Ju grupe”:

– Ona je brza, eksplozivna, ritmična, uzbudljiva… Kombinovali smo boks i plesne žanrove. Nadam se da smo uspeli da oživimo tu muziku kroz pokret tako da ljudi koji budu gledali mjuzikl „Crni leptir” imaju osećaj kao da su na nekom koncertu „Ju grupe”.

Sa svakom novom predstavom u kojoj je radila koreografiju, osobena Milica Cerović donela je na scenu novi „dašak” plesnog stila. U pozorišni milje došla je iz džez baleta, koji je njena baza, ali, kako kaže, voli da osvaja nove stilove. Ova harizmatična, lepa umetnica diplomirala je teoriju savremene igre na univerzitetu u Parizu, a usavršavanje nastavila na Institutu za umetničku igru u Beogradu, gde piše master rad iz koreografije.

U pozorištu je potpisala koreografiju i scenski pokret za: „Brodvejske vragolije”, „Bilo jednom u Banatu”, „Briljantin”, „Vojvođanska rapsodija”, „Mister dolar”, „Na slovo na slovo”, „Plavi anđeo”, „Flešdens”… Poslednja u nizu predstava u kojima je radila jeste opereta „Pariski život” na sceni zemunskog Madlenianuma, koju je uporedo radila sa mjuziklom „Crni leptir”.

– Opereta „Pariski život” rađena je u stilu mjuzikla i sasvim je drugačiji žanr od „Crnog leptira”. U prvom slučaju sam više išla na plesne stilove iz dvadesetih i tridesetih godina, kolektivnu igru, komičnost – sve ono što su zahtevi operete. U slučaju mjuzikla „Crni leptir” igrala sam na nešto što je „uzemljeno”, specifično, jer je u prvom planu boks. Budući da je „Ju grupa” svoju muziku stvarala od sedamdesetih godina prošlog veka, nastojala sam da njihovu muziku približim mlađim generacijama. Mislim da rokenrol nije baš mrtav kao što mnogi kažu, videli smo to i na Evroviziji, koja je pokazala da nam se i te kako vraća – priča Milica Cerović i podvlači:

– Meni je „Crni leptir” svakako bio izazov i zbog žanra muzike, ali i teksta. Bilo mi je zanimljivo da zajedno sa svojom asistentkinjom Natašom Gvozdenović radim boks numere koje do sada nisam scenski kreirala i da boks oživim kao plesni pokret, koreografiju, a ne kao sport. S druge strane, nastojala sam da rokenrol kroz scenski pokret donesem do publike i pokažem kako su se ljudi zabavljali u kafićima i klubovima u vreme te muzike. Nekako ste kao koreograf u mjuziklu određeni, zatvoreni ste u kocku u kojoj reči imaju svoju viziju, tekst ima svoj pravac, muzika takođe, kostim, a vi morate da razmišljate i izvan toga. Zato ste u dilemi kako da svemu tome čime ste ograničeni date prostor, da ga raširite.

Iza Milice Cerović je zaista zavidna karijera. O tome kako je i zašto izabrala da se „plesno” umetnički izrazi i koji izazovi je u poslu vode, budući da intenzivno radi i na televiziji, kaže:

– Nastojim da svakim novim projektom obuhvatim prostor koji meni nije baš toliko poznat. Volim da se igram, učim i da stvaram. Ljudi koji gledaju moje predstave kažu da vide moje potpise, to mi je najveći kompliment i satisfakcija za moj dalji rad.

U mjuziklu „Crni leptir”, sa do sada najvećim brojem učesnika, zastupljene su dve ravnopravne glumačke podele. Tu su: Nikola Šurbanović, Vedran Borovčanin, Arsenije Tubić, Vukašin Jovanović, Dimitrije Ilić, Igor Damnjanović, Srna Đenadić, Kristina Jovanović, Dušan Radović, Tatjana Popović, Miljan Prljeta, Ana Radivojević, Milan Gromilić, Dragan Vujić Vujke…

U predstavi učestvuje i balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama.

„Ju grupa” kao spona roditelje i dece

– Mjuziklom „Crni leptir”, baziranim na pesmama „Ju grupe”, Pozorište na Terazijama završava svoj krug predstavljanja publici naših najpopularnijih i najdugovečnijih rok i pop izvođača. Počelo je još mjuziklom „Lutka sa naslovne strane”, a nastavilo se mjuziklima „Glavo luda” i „Sa druge strane jastuka”. Ovom predstavom, čija se premijera očekuje krajem oktobra, predstavljamo najdugovečniju grupu na našim, a verovatno i svetskim prostorima, čiju muziku vole sve generacije, a koju uspešno predvode Žika i Dragi Jelić – kaže Aleksandar Đaja, direktor Pozorišta na Terazijama i dodaje da u ovom, do sada najmnogoljudnijem i u tehničkom smislu možda najzahtevnijem mjuziklu Pozorišta na Terazijama, žele da današnju mladu generaciju upoznaju i povežu sa onom divnom rok muzikom koju su tako rado slušali naši roditelji.