Predstavljene tri velike „Glasnikove" edicije

„Sabrana dela Franca Kafke”, „Prozna dela srpskih naučnika” i „Dela Stanislava Krakova” kapitalne su edicije „Službenog glasnika” predstavljene juče na 65. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Prema rečima Jelene Trivan, direktorke i glavne i odgovorne urednice JP „Službeni glasnik”, ovaj izdavač se odvažio na to da objavi i do sada neizdavane crteže i jedini autentični razgovor Franca Kafke, a među književnim delima srpskih naučnika nalaze se knjige „Sa pašnjaka do naučenjaka” Mihajla Pupina, „Kroz vasionu i vekove” Milutina Milankovića, „Sulejman i Rokselana” Radovana Samardžića, „Kaluđer i hajduk” Stojana Novakovića, „Roman jegulje” Mihaila Petrovića Alasa, i druge.

– Edicija posvećena srpskim naučnicima pokazuje do koje mere su bili humanisti, talentovani pisci i esejisti, prave renesansne ličnosti, kako su razmišljali o umetnosti, spajajući je sa svojim raznovrsnim interesovanjima. „Sabrana dela Stanislava Krakova”, pisca koji je nakon Drugog svetskog rata bio proglašen za izdajnika i prognan iz svoje zemlje, približavaju čitaocu ovu svestranu ličnost – istakla je Jelena Trivan.

Dela Stanislava Krakova, u deset knjiga, predstavljaju do sada najcelovitiji prikaz stvaralaštva jednog od najsvestranijih međuratnih srpskih književnika – reditelja, pilota, arheologa, ljubitelja automobilizma. Na jednom mestu sakupljena su sva njegova lica: pisca, ratnika i ratnog urednika, putopisca, polemičara, novinara, istoričara srpske tradicije. Petar Pijanović priredio je njegov roman „Krila”, Aleksandar Jerkov delo „Kroz buru”, Gojko Tešić dela „Crveni Pjero i druge proze”, „Kroz zemlju naših kraljeva i careva” i „Čar Sintre”, Zorana Opačić i Nataša Jovanović „Stvaralaštvo o Velikom ratu”, Mladen Vesković „Reportaže iz avijacije”, Goran Maksimović „Život čoveka na Balkanu”, Petar V. Arbutina „Plamen četništva” i Aleksandar Gatalica priredio je delo „Naši savremenici o Krakovu”.

Prema rečima Petra Arbutine, direktora „Glasnikovog” Sektora za izdavanje knjiga, ovaj izdavač počeo je objavljivanje važnih edicija za srpsku kulturu onom posvećenom Prvom svetskom ratu, i iako je, kako je kazao, bio skeptičan povodom reizdanja već poznatih knjiga, pokazalo se da su uspešni projekti koji okupljaju važne teme i velike autore.

Gojko Tešić, priređivač tri knjige Stanislava Krakova i poznavalac njegovog opusa, naglasio je da su ova sabrana dela izdavački događaj u Srbiji upravo zbog toga što je reč o piscu koji je bio izuzetna ličnost filmske biografije, učesnik Balkanskih i Prvog i Drugog svetskog rata, a preminuo je potisnut i u izbeglištvu, u Francuskoj, gde je kao sestrić i saradnik Milana Nedića imao sreću da emigrira. Tešić je takođe mišljenja da je Krakovljev roman „Krila” književno delo koje ne zaostaje za „Dnevnikom o Čarnojeviću” Miloša Crnjanskog, dok prozno delo „Crveni Pjero” predstavlja preteču postmodernizma.

– Krakov je bio zaljubljenik u Mediteran, kao i Stanislav Vinaver, a često se vraćao i Poljskoj iz sentimentalnih razloga, zemlji svog porekla, što se vidi iz njegovih putopisa. Njegovi putopisi po Makedoniji i Kosovu imaju dokumentarni karakter. „Plamen četništva” je delo koje nema ideološki karakter, kako bi se moglo pomisliti, već su to književni portreti junaka Balkanskih ratova – rekao je Tešić.

Rad na „Delima Stanislava Krakova” trajao je dve godine i plod je istraživačkog rada koji osvetljava jedan doskora zabranjen opus, a štampa se uz saglasnost Ivana Arsenijevića, Krakovljevog unuka.

O „Sabranim delima Franca Kafke” govorio je prevodilac i priređivač Jovica Aćin. On je napomenuo da je zagonetku zvanu Kafka najpre moguće rešiti čitanjem samih njegovih dela, zbog toga što je to autor koji sudeluje u našem vremenu i koji se nikada ne može preceniti, a koga su voleli mnogi velikani: Borhes, Nabokov, Blanšo, Bucati, Zebald... Zahvaljujući Maksu Brodu, Kafkinom prijatelju, koji nije izvršio njegov testament i nije uništio njegove rukopise, sada kod „Glasnika” u prvom kolu čitamo prevode zasnovane na faksimilnim izdanjima autentičnih rukopisnih izvornika, jedini autentični razgovor sa piscem Gustava Januha i zapise Valtera Benjamina o Kafki, gledamo njegove crteže. Knjige su upotpunjene objašnjenjima, podacima o tekstu i njegovim izvornicima, hronologijom, književnim komentarima crteža i pogovorima, koji potiču upravo od Jovice Aćina.

Rekord prvog dana Sajma knjiga – 15.624 posetilaca

Prvi dan 65. međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji je počeo prekjuče, protekao je u znaku izuzetnog uzbuđenja, obaranja rekorda posetilaca prvog dana ove značajne kulturne manifestacije jer se pod sajamske kupole slilo 15.624 ljubitelja knjige, prenosu Tanjug.

Direktorka Beogradskog sajma Danka Selić ovakvo interesovanje za najznačajniju kulturnu manifestaciju u regionu objašnjava dvogodišnjom pauzom, izazvanom globalnom zdravstvenom krizom, koja je ljubitelje knjige i lepe reči uskratila za simbol i nacionalnog i vlastitog kulturnog identiteta.

A to je simbol koji je nastao mnogo pre nego što se većina posetilaca rodila. Organizatori i izdavači su se sa svoje strane potrudili da sajamske izložbe i programe učine maksimalno atraktivnim, informativnim i privlačnim za sve književne afinitete, ukuse i očekivanja.

Organizatori i izlagači, odnosno izdavači očekuju da se ovakvo interesovanje najšire javnosti održi tokom svih dana sajma, koji će trajati sve do nedelje 30. oktobra.