Velika seoba na jug

Beli medvedi se prisilno sele u novo prebivalište na Antarktiku, ukoliko sledećih godina ne budu zbrinuti i sačuvani od iščeznuća u svojem viševekovnom staništu na Arktiku. Sumorna klimatološka predviđanja na sva zvona najavljuju otapanje večite ledene pustinje na Zemljinom geografskom severu. Da li će kudikamo prostranija na jugu dovoljno dugo potrajati?

Veliki krvoločni grabljivci, svikli na artktičku studen, trebalo bi da budu prve životinje koje će ljudi preseliti iz jednog u drugi kraj sveta da bi ih spasili od konačnog nestajanja. Kucnuo je čas odluke; smanjenje ispuštanja ugljen-dioksida je od životne važnosti, mi moramo još nešto da preduzmemo, upozorava Džesika Helman, jedan od sapotpisnika uticajnog proučavanja iz minule godine –„Očuvanje biologije”.

Jednom osporena kao pogrešno zamišljena i opasna, veliku seobu ugroženih vrsta naučnici iznova ozbiljno razmatraju. I niko se više ne čudi: uhvaćene u klopku klimatskih promena i ljudskog istrebljenja, pojedine biljke i životinje zauvek nestaju stotinu puta brže nego do sada. Stvarna stopa izumiranja je, čak, hidalju puta veća od uobičjane!

Ima-nema izbora

Poslednje sveopšte uništenje zabeleženo je u doba dinosaura. Jedni zagovornici očuvanja prebacivanje nazivaju budalastim poduhvatom, drugi kazuju da – izbora nema.

Australijski ekolog Hju Pisingam, potpisanik na članku u čuvenom časopisu „Sajens”, smatra da prvi pokušavaju priželjkuju prirodu kakva je nakada bila, ali to nije izvodljivo. Iako nije sasvim jasan, on je krcat korenitim preporukama: pre konačnog izmeštanja valja podrobno izučizi sve ugrožene vrste na Zemlji.

Želeći da podstakne razmišljanja, Američko ekološko društvo će u avgustu upriličiti trodnevnu raspravu na svojem godišnjem savetovanju, uz podsećanje da je žurba nepoželjna. Mislim da je preseljenje loša zamisao, naglašava biolog Džejson Maklohlin sa Djuk univerziteta, jedan od pisaca studije „Očuvanje biologije”, zato što će milioni nasilnih vrsta s dobrim namerama prenete u nova boravišta izazvati svakojake štete.

Osim visoke cene i velikih nevolja prilikom premeštanja, beli medvedi će na južnom polu opustošiti postojeći živi svet, nepripremljen za takvog istrebljivača. Antarktički pingvini i foke, na primer, nisu prilagođeni ovakvim suvozemnim grabljivcima. Za kratko vreme bi potamanili lovinu, a posle ne bi imali čime da se prehrane. Vrsta pred istrebljenjem koju svi sažaljevaju očas postane – zločesta.

Ukupap spisak ugroženih prilično je dugačak – od divljih svinja u južnim područjima SAD i zebrastih dagnji u Velikim jezerima do krastavih žaba u Australiji i mungosa na Havajima.

Pobornici preseljenja ističu da treba pažljivo da se odaberu i predvide posledice. Čak i životinje čije je prirodno obitavalište uništeno ili žive – kao što je zlatna žaba iz kostarikanske prašume – u uveliko promenjenim područjima iz kojih nemaju kuda da uteknu.

Nekad bilo toplije

Ukolikopostupci za očuvanje ne uspeju, a dokazi nedvosmileno pokažu da su vrste pred neizbežnim iskorenjivanjem, nema druge nego da se prebacivanje na drugo mesto ozbiljno razmotri. Ni to nije, naravno, jedini spasonosni izlaz. S filosofskog gledišta, zabrinjavajuće je prirodu posmatrati kao zoološki vrt: ne spasava se samo par velikih ždralova, celi životni prostori na Zemlji se preuređuju, što je veoma jezivo.

Ali prastari krajolici su bespovratno izmenjeni svuda gde je ljudska noga kročila, čak i u središte džungle ili u najdalje nedođije.

Vratimo se glavnim junacima – belim medvedima: na temelju najsvežijih ostataka (fosili) ostrakoda, pradavnih malecnih ljuskara, nedavno je zaključeno da je na Antarktiku pre 14 miliona godina bilo toplije. U letnjim mesecima živa u termometrima (iako nisu postojali) uspinjala se 17 Celzijusovih stepeni više! Ljuskarčići su živeli u jezerima, u oblastima sličnim tundrama koje u mnogome podsećaju na današnju Patagoniju.

Otopljenje je započelo pre oko 34 miliona godina, na izmaku eocena, kada su Antarktik prekrivali lednici kontinentalne veličine. Naučni članak koji to objašnjava objavljen je u poznatom časopisu „Prosidings ov Rojal sosajeti (bi)”, a potpisali su ga Alan Ešvort sa Univerziteta Severna Dakota (SAD) i Mark Vilijams sa Univerziteta lester (Velika Britanija).

Ko će bele medvede seliti sa Antarktika, ako ponovo otopli za nekoliko hiljada ili miliona godina?