Princ ratnik u novoj ulozi mirotvorca

Zemlje Zaliva pokrenule su posredničku inicijativu za pregovorni završetak rata u Ukrajini pokušavajući da ostanu neutralne između Moskve i Kijeva i sačuvaju dobre odnose sa Zapadom, posebno Sjedinjenim Državama.

Ukrajinski rat poremetio je globalna energetska tržišta i potisnuo pregovore o obnovi iranskog nuklearnog sporazuma, a Arapi strahuju da bi vihor evropskog rata mogao da stigne i do Bliskog istoka. Rusi su pojačali borbene operacije protiv opozicionih grupa na severu Sirije. Plaćenici iz grupe „Vagner” vraćaju se na istok i jug Libije pošto su početkom godine bili povučeni da bi se borili u Ukrajini. Tumači se da Moskva svoja vojna uporišta u Siriji i Libiji želi da iskoristi kako bi Zapadu poslala poruke sa istočnih i južnih oboda NATO-a.

Angažman Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata nadovezuje se na misije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je u avgustu, zajedno s UN, isposlovao sporazum o deblokadi luka na Crnom moru, čime je omogućen nastavak izvoza ukrajinskog žita.

Erdogan se u septembru sastao s Vladimirom Putinom tokom samita Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu, a ovog meseca na skupu azijskih zemalja u Kazahstanu.

Posredničke ambicije potom je, na iznenađenje mnogih, pokazala i Saudijska Arabija, pošto je u septembru u Moskvi diskretno isposlovala oslobađanje desetorice stranaca koji su se borili na ukrajinskoj strani.

Tvrdilo se da je inicijativa potekla od prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, de fakto vladara Kraljevine, koji je učvrstio svoju vlast u zemlji i postao premijer zamenjujući ostarelog oca, a sada mu je prevashodni zadatak da popravi lični i imidž zemlje, teško narušen posle ubistva disidentskog novinara Džamala Hašogija u Istanbulu 2018.

Mnogi procenjuju da je ponuda posredovanja motivisana tim razlozima, iako princ kritike odbacuje kao „cinične” i kaže da je bio vođen humanitarnim razlozima. Prestolonaslednik želi da sebe, nekadašnjeg „princa ratnika”, svetu sada predstavi kao mirotvorca.

Arapi iz Persijskog zaliva procenjuju da je njihov interes da imaju prijatelje u Rusiji pošto su zajednički na meti kritika vašingtonske administracije zbog stanja demokratije i ljudskih prava, ali ne nameravaju da okrenu leđa Amerikancima.

Rijad pažljivo vaga svoje poteze kako bi sačuvao dobre odnose i s Moskvom i s Kijevom. Osudio je u UN rusku agresiju i dao 400 miliona dolara humanitarne pomoći Ukrajini, ali se odbijanjem da poveća produkciju nafte kako bi se oborila globalna cena ozbiljno zamerio američkom predsedniku Džozefu Bajdenu, jer je sve poteze povlačio u koordinaciji s Rusima, bez obzira na rivalstvo oko prodaje nafte Kini.

Princ je prošle godine obišao Zaliv tragajući za sopstvenim legitimitetom kao lider regiona, ali neke od drugih pet članica Saveta za saradnju zemalja Zaliva držale su se rezervisano.

Abu Dabi je hodao po konopcu između naftnih i investicionih interesa na Istoku i tradicionalnog savezništva na Zapadu, izbegavajući da dospe na radare zapadnih kritika i moguće izolacije. Emirati su u martu podržali rezoluciju osude ruske invazije, koju su kosponzorisale četiri države regiona: Izrael, Katar, Kuvajt i Turska. Kasnije su se u Savetu bezbednosti, čiji su nestalni član, pridružili UN u osudi „ilegalnih” referenduma koje je Moskva raspisala u četiri oblasti na istoku Ukrajine.

Odnosi Emirata i Rusije bili su u usponu i pre Putinove agresije. Međusobna trgovina je samo 2020. skočila za 78 procenata, a UAE su najveći arapski investitor u Rusiji. U Abu Dabiju ne bi voleli da izgube takvu poziciju, koju ukrajinski rat ugrožava.

Predsednik Emirata šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan više puta je telefonom razgovarao s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a onda je 11. oktobra otputovao za Sankt Peterburg na razgovore s Putinom i tako se otvoreno pridružio saudijskoj posredničkoj inicijativi.

Putovanje se uklapalo u „okvir doprinosa UAE uspostavljanju globalne i regionalne bezbednosti i stabilnosti”, kako je prenela državna agencija VAM, a šef Kremlja pohvalno je govorio o ulozi Emirata u vezi s rusko-ukrajinskom razmenom ratnih zarobljenika.

U isto vreme mediji su izvestili o telefonskom razgovoru Zelenskog i emira Katara, šeika Tamim bin Hamad el Tanija. Katar ima značajno iskustvo posredovanja oko rata u Jemenu, političkih kriza u Libanu i Sudanu, konflikta Eritreje i Džibutija, sukoba između palestinskih Fataha i Hamasa ili mirovnog procesa u Avganistanu.

Imajući u vidu rivalstvo Saudijaca i Emiraćana protiv Katara, moguće je da je i to dodatno inspirisalo princa Salmana i šeika Muhameda da ponude posredničke usluge.

„Pokušaji Abu Dabija i Rijada da pomognu humanitarnoj situaciji ili da prenose poruke između Zapada i Rusije tiču se želje za većim diplomatskim uticajem te dve zemlje”, kaže Alaa el Hadidi, bivši egipatski ambasador u Ankari i Moskvi.

U Rijadu i Abu Dabiju ne kriju ambiciju da Zaliv pretvore u Norvešku, zemlju koja je svoju diplomatsku težinu podigla posredujući u raznim svetskim konfliktima. U ovom vremenu teško je očekivati da će posrednici iz Turske ili Zaliva dovesti Ruse i Ukrajince za pregovarački sto, ali ostaje širok prostor njihovog delovanja: izbegavanje nuklearnog konflikta, nove razmene zarobljenika, obezbeđivanje humanitarne pomoći ugroženim područjima.