Polemičar koji se držao svojih stavova

Duško Radović bio je kritičar, analitičar i poznavalac našeg mentaliteta, njegove reči bile su moralni orijentiri koji su izražavali kompleksnost njegovog karaktera, rečeno je na predstavljanju kapitalne monografije „100 godina Duška Radovića” prof. dr Zorice Hadžić, u izdanju „Maskom pablišinga”, na štandu Pošte Srbije, u okviru 65. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Pošta je, pored grada Beograda, podržala ovaj projekat, a knjiga će biti dostupna i u knjižarama „Buke” i „Vulkana”.

Zorica Hadžić je više od dve godine radila na ovom projektu, a kako je naglasila, najveću zahvalnost duguje sinu i bratu Duška Radovića – Milošu i Brani, koji su joj učinili dostupnom porodičnu arhivu, kao i njegovom najboljem prijatelju Matiji Bećkoviću. Za poseban izgled ove monografije ona je zahvalila Borisu Miljkoviću, Slavimiru Stojanoviću Futrou i Dušanu Ševiću. Knjigu otvara predgovor Matije Bećkovića, koji je i svojevrsni vodič kroz bogatu građu, od koje se većina pojavljuje prvi put. To je zbirka njegovih polemičkih tekstova, crteža, pisama, razglednica, koja sadrži više poezije od pojedinih poetskih zbirki, skenirane arhivske građe, sećanja savremenika. Delo zatvara pogovor Zorice Hadžić.

– Ovo je knjiga o Dušku Radoviću, ali i knjiga Duška Radovića. Iz njegovih zaboravljenih tekstova vidi se polemičar koji se bez uvijanja držao svojih stavova, koga je nervirala ljudska glupost. Njegova jedinstvena pisma treba da budu deo svake srpske antologije prepiske. Ključna reč za Duška Radovića bila je laf, a njegov lajtmotiv bila je dobrota. Ova knjiga otkriva u njemu nežnog porodičnog čoveka i oca, nekoga ko je bio uvek spreman da pomogne – rekla je Zorica Hadžić.

Matija Bećković je zapazio da ovo nije prva stotina Duška Radovića, već će se još stotinama godina slaviti njegovo rođenje.

– Duško je voleo reč čarobno i njegovo rođenje obeležavamo jednom čarobnom knjigom, koja je napravljena tako kao da je on uredio. Smatram da je ovo knjiga godine i nadam se da će neko iz sajamskog žirija to čuti. Sve što je u njegovu slavu, o sopstvenom je trošku, iz ljubavi prema ovom divnom čoveku, koji ni jednoga dana nije bio mrtav. Bio je veliki Radović, koji je obožavao jasnoću, a prezirao je sve što je veštačko i umišljeno. Bio je učitelj modernog mišljenja – rekao je Matija Bećković.

Novinarka Studija B Brana Milunov i saradnica Duška Radovića podsetila je na ta jutra kada su ljudi navijali satove na 7 časova i 15 minuta kako bi slušali emisiju „Beograde, dobro jutro”. Ona se sećala da je dolazio bez pripreme i neposredno pre emisije kucao ono što je zatim govorio, da je hodao ukrug tražeći inspiraciju, da je bio nervozan.

– Pre 40 godina nisam bila svesna sa kim provodim jutra, u maloj, zadimljenoj sobi tri sa tri punoj slika. Dolazio je ujutru namrgođen, sedao je za mašinu, pre sedam i petnaest morala sam da izađem iz studija, da ostavim sve rasklonjeno. Onda je počinjala muzika „U ranu zoru”... Posle emisije voleo je da se druži sa nama, da obilazi kancelarije, da se šali. Duško Radović je mene primio u radni odnos i zbog toga se osećao odgovornim, podsticao me, hvalio ili grdio – istakla je Brana Milunov.

Miloš Janković, predsednik Upravnog odbora Udruženja književnika Srbije, primetio je da ova knjiga treba da označi početak našeg novog odnosa prema ovom velikanu.