O Rusiji, Rumunima i Parizu

„Slika neprijatelja – Rusija, Istorija jedne demonizacije” knjiga je austrijskog izdavača i publiciste Hanesa Hofbauera, koju je objavila izdavačka kuća „Albatros plus” u prevodu Slobodana Damnjanovića. Kao što se iz naslova i podnaslova da naslutiti, u knjizi se govori o fenomenu mržnje Zapada prema Rusiji i čitaocu se na metodički argumentovan i sugestivan način dočarava suština imperijalne arogancije zapadnih sila. Zahvaljujući Hofbauerovom načinu izlaganja, nepristrasnosti u pristupu, pažljivo odabranoj dokumentarnoj građi i umesnoj upotrebi recentne naučne literature, ova knjiga predstavlja vredan doprinos kritički nastrojenoj istoriografiji i modernoj geopolitičkoj nauci, kaže izdavač koji je već ranije objavio Hofbauerovo delo „Evropa poslednji pozdrav”.

Za 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga „Albatros plus” je najavio i „Poetiku pripovedanja Dragoslava Mihailovića” Milice Kecojević, a tu je i drugo izdanje knjige „Ključ od Kosova” Boška Suvajdžića.

Na štandu ovog izdavača može se naći i „Kratka istorija Rumuna” čiji je autor Njagu Džuvara koji u predgovoru knjige kaže da ovo nije ni obična knjiga iz istorije, niti udžbenik, ali svakako ni knjiga u kojoj se stvari vulgarizuju. „Čitalac će videti da sam, pod prividom lake priče, hrabro započeo razmatranje najdelikatnijih i najspornijih pitanja iz naše istorije, uveren da i mladi srednjoškolci imaju zrelu a ne nezrelu pamet... Ništa ne služi bolje državi od poznavanja (ili prepoznavanja) istine u onoj meri u kojoj ljudi mogu da je razjasne”, piše Njagu Džuvara.

Roman „Negrisimo” rumunske autorke Lilijane Korobke koji je osvojio nagradu „Prometej” časopisa „Romania literara” i Udruženja književnika Republike Moldavije za debi, a koji je takođe objavio „Albatros plus” u prevodu Marije Nenadić, govori o piscu koji je tokom gotovo čitavog svog života pisao samo „na crno” ne potpisujući svoje knjige, a koji se buni, hoće da ode, da pobegne iz tajnog udruženja u kome se pišu knjige za još neafirmisane autore.

Na sajamskom štandu ovog izdavača nalazimo i šarm Pariza u knjizi „Pariz ispred i iza paravana” Ivane Hadži-Popović. Paravan koji razdvaja vidljivo od nevidljivog, lice od naličja, prava je metafora za ovaj grad neverovatnih mogućnosti gde prošlost obožava avangardu, smatra autorka. Ona je u ovoj knjizi sakupila svoje priče o umetnicima u gradu svetlosti kome je Ernest Hemingvej sastavio odu pod nazivom „Pariz je praznik”. Ovde čitamo pariske priče Rodena i Kamij Klodel, Fride Kalo i Dijega Rivere, Pikasa i Mari Terez, Bonara i Marte, Bernara i Anabel Bife, Vermera i njegovih modela, Van Goga i njegovih nesrećnih ljubavi, Rene Magrita i skrivene žene, Albera Kamija i Marije Kazares, Martina Hajdegera i Hane Arget...

„Traganja za sopstvenom dušom”, roman Katarine Glozić, može se nazvati romansiranom biografijom jevrejskog naroda, judaizma, koja se odvija u dva uporedna toka, u periodu 16-17. veka i savremenog doba. Otisnuvši se na putovanje, stopama svojih predaka, glavni junak Gabrijel Markus posećuje različita mesta u sadašnjosti, ali i otvara kapije prošlosti, stupajući u kontakt sa Šlomom Mlokom, koji je živeo pre više od petsto godina.

„Albatros plus” dosta objavljuje kineske autore, a ovom prilikom izdvajamo roman „Putovanje Polina di Marka” čiji je autor Sju Cečen za ovo delo dobio najprestižnije kinesko književno priznanje – Mao Dunovu nagradu. U romanu koji je prevela Una Mišković, pustolov, mladi Italijan Polino di Marko, prateći stope svog idola Marka Pola, dolazi 1901. godine u Kinu u kojoj još odjekuje poklič: „Podrška Ćingu, smrt strancima” i nad kojom se decenijama pre pada poslednje kineske dinastije Ćing nadvija atmosfera poraza i propasti drevnog carstva. U ovom delu koje kroz fikciju teži da rekonstruiše kompleksan istorijski kontekst ratnog konflikta s početka 20. veka, Sju Cečen suprotstavlja ciljeve političkog vrha i želje i nade pojedinca koji je igrom sudbine postao učesnik sukoba, sučeljavajući kineski i zapadni pogled na svet.