Šakira na Afroditinom ostrvu

Od našeg specijalnog izveštača

Pafos – Dionis, Narcis, Piram i Tizba, čija je tragična ljubav nadahnula Vilijema Šekspira da napiše „Romea i Juliju”, Arijadna, uz čiju je pomoć Tezej pronašao izlaz iz lavirinta...

Ređaju se priče na mozaicima u ostacima kuće iz rimskog perioda u Arheološkom parku „Pafos” u gradu Pafos na zapadu Kipra.

Kao Arijadnino klupko, celim Kiprom protežu se priče, mitovi i legende, koje domaćini rado dele s gostima. Od Pafosa na jugozapadu do Nacionalnog parka „Kavo greko” na istoku, Kiprani pričaju zanimljivosti o svom ostrvu, kao što je i ona da je Nacionalni park „Kavo greko” najistočnija tačka Evropske unije. Kiprani veruju da je u morskoj peni na njihovom ostrvu rođena i boginja Afrodita, pa je u turističku ponudu uvrštena i plaža koja važi za Afroditino „mesto rođenja”. Šakira nije Kipranka, ali ima kuću na Kipru, i to u naselju sa najluksuznijim vilama u Peji na zapadu zemlje.

Kipar je treće najveće ostrvo u Sredozemlju. Ima milion stanovnika, uključujući 200.000 stranaca. Prednost Kipra u odnosu na druge evropske mediteranske destinacije je što su i u ovo doba godine dnevne temperature više od 30 stepeni, pa sezona i dalje traje. Od mirnog mora Aja Nape i Protarasa do talasa u Limasolu na jugu i Pafosu na zapadu, protežu se luksuzni hoteli, ali domaćini poručuju da je Kipar više od turističkih mesta na obali. Preporučuju i sela, planine, manastire i crkve. Deset ovdašnjih crkava je zbog neprocenjivih fresaka i na listi Unesko-a. Na planini Trodos posetioce dočekuju pešačke i skijaške staze, a ove krajeve je posećivao i egipatski kralj Faruk, koji se kockao u kazinima u najvišem selu na Kipru.

U turističku ponudu uvrštena je poseta plantaži nara, domaćinstvu u kojem se pravi tradicionalni kiparski sir halumi, kao i farmi magaraca.

„Magarci su vekovima bili od neprocenjive koristi Kipranima. Ova životinja je prenosila teret, služila u proizvodnji maslina. Svaka kuća je nekad imala tri ili četiri magarca, ali se to promenilo. Otvorio sam farmu magaraca da bih sačuvao sećanje na ove životinje. Magareće mleko je zdravo jer nema masnoća, a pomaže i u održavanju mladolikog izgleda”, objašnjava vlasnik uzgajivačnice „Pieris Georgijadis”.

Prema njegovim rečima, farmu je posetio i Novak Đoković.

Među selima koja privlače pažnju stranaca je i Vuni, gde s ponosom ističu da imaju 170 stanovnika, 45 soba za izdavanje i pet taverni. Turisti posećuju i planinsko selo Lefkaru, poznato po venecijanskom vezu. Kipranke su naučile da vezu od Venecijanki koje su provodile leta u ovom selu. Priča se da je Leonardo da Vinči 1481. posetio Lefkaru i kupio ovdašnji vez, kao i da je stolnjak iz Lefkare naslikao na slici „Tajna večera”, koja se čuva u Milanu. Meštanke su poklonile još jedan stolnjak katedrali u Milanu 1986. Prodavac u jednoj od radnji u selu pokazuje turistima na čoveka na fotografiji kiparske delegacije u Milanu 1986. i kaže: „Ovaj ovde sam ja”.

Od čuvenih ljudi, čija je sudbina povezana s Kiprom pominje se i biblijski Lazar, koga je Isus „oživeo”, a koji je posle čudotvornog oživljavanja došao na ovo ostrvo, gde je umro „drugi i poslednji put”.

Kipar je postao bogato ostrvo zahvaljujući bakru, „nafti” starog doba. Poznat je i po rogaču, čiji je sirup zamena za šećer. Kako je seme rogača jednake veličine, koristilo se za merenje zlata pa reč karat, jedinica za merenje zlata, vuče koren od grčke reči za seme rogača.

Grci su osnovali gradove i helenizovali Kipar. Ovuda su prolazili krstaši, engleski kralj Ričard Lavlje Srce se ovde venčao, vladali su Venecijanci, Francuzi i Otomani, i na kraju Britanci, koji su ostali do 1960, mada i sad ovde imaju vojne baze. Iako je stekao nezavisnost, Kipar nije ostavio probleme iza sebe. Nakon što je grčka hunta orkestrirala državni udar protiv prvog kiparskog predsednika, arhiepiskopa Makarija, turska vojska je 1974. upala i okupirala severni deo ostrva. Kiparski Turci su uz pomoć turske vojske zauzeli 40 odsto teritorije, pa je Kipar i dalje podeljeno ostrvo. Severni Kipar ne priznaje nijedna država izuzev Turske. Tampon zonu kontrolišu Ujedinjene nacije, a zelena linija razdvajanja proteže se i kroz glavni grad Nikoziju. U Nikoziji se nalazi jedini prelaz preko kojeg se s južne na severnu stranu i obratno može peške. Rampa nasred pešačke zone intrigira turiste. Da bi prešli s jedne na drugu stranu pokazuju pasoš, mada su ostali ne samo u istom gradu, već i u istoj ulici.

Iako nije najposećeniji grad na ostrvu jer ne izlazi na more, Nikozija pokušava da privuče više turista. Ovdašnja turistička organizacije je ponosna na to što je novi trg projektovala Zaha Hadid, koja je do smrti 2016. važila za jednog od najpoznatijih arhitekata na svetu. U muzeju koji svedoči o istoriji grada, pa i o vladavini Britanaca, izložen je i portret nedavno preminule engleske kraljice Elizabete.

Zbog duge sušne sezone, Kipar nema dovoljno vode, ali se ostrvljani šale na svoj račun: „Štedi vodu, pij vino”. Ovde se vino proizvodilo još pre 5.000 godina, a danas je proizvodnja živa u 14 sela na ostrvu. Postoji priča i o tome: Antonio je poklonio Kipar Kleoptari jer ga je kiparsko vino podsećalo na njene usne.