U Pirotu opet uče tkanje ćilima

PIROT – U Tehničkoj školi u Pirotu u toku je Škola ćilimarstva, koja je okupila brojne entuzijaste i zaljubljenike u pirotski ćilim. Podršku školi pružila je Gradska uprava sa ciljem očuvanja umetničkog zanata i vekovne tradicije, po kojoj je prepoznatljiv ovaj grad, javio je Tanjug.

Slavica Jovanović, iskusna ćilimarka koja rukovodi školom, kaže da je u Pirotu između dva rata bilo oko 2.000 tkalja pirotskog ćilima. Sa industrijalizacijom i odumiranjem starih zanata, broj tkalja drastično se smanjio, pa se sada mogu nabrojati na prste dve ruke.

„Ipak, čini se da ćilimarstvo u Pirotu ima budućnost, o čemu svedoči i nedavno organizovanje prvog Festivala pirotskog ćilima. Škola tkanja pirotskog ćilima će trajati devet meseci, a osim samog tkanja, biće organizovane i dodatne edukacije”, kaže Jovanovićeva za Tanjug.

Prema njenim rečima, niti je ćilimarstvo za bogate, niti za siromašne, ćilimarstvo je zanat za talentovane i za žene koje žele da čuvaju tradiciju. U neku ruku, ćilimarstvo je i relaksacija. Za onoga ko to voli, ovaj zanat uopšte nije težak.

„Polaznice će učiti i o tome kako se boji vuna, o predivu i svim finesama, kako bi potpuno ušle u suštinu pirotskog ćilimarstva. Nit ćilimarstva u Pirotu, nažalost, samo što se nije prekinula, ali verujemo da će projekti poput ovog omogućiti perspektivu ovom divnom zanatu”, kaže Jovanovićeva.

Među brojnim polaznicama Škole ćilimarstva su majka i ćerka, Milenka Zlatanović i Aleksandra Pulja Zlatanović, u čijoj porodici su se od 19. veka bavili ovim zanatom.

„Ćerka nas je prijavila na ovaj kurs. Želja nam je da produžimo tradiciju tkanja pirotskog ćilima u našoj porodici, a ako bude i neke zarade, dobrodošla je”, kaže Milenkovićeva.

Pirotski ćilim tkale su žene na području Stare planine, pretežno zbog egzistencije, a ćilimarstvo kao zanat počinje da se intenzivno razvija tek u 19. veku. Uoči oslobođenja od Turaka 1887. godine, trećina celokupnog ženskog stanovništva se bavila ćilimarstvom.

Na svetskoj izložbi u Parizu 1892. godine, pirotski ćilim je izazvao izuzetnu pažnju jer je imao dva lica. Od 1904. do 1940. godine pirotski ćilim je bio na 26 svetskih izložbi i sajmova od Turtoana, Londona, Brisela, Amsterdama i Napulja do Milana, Pariza, Berlina i Soluna, a najviše je bio tražen i prodavan u Finskoj, Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Francuskoj, Švajcarskoj, Austriji, Italiji, Španiji, Južnoj Americi, Južnoj Africi ...

Od 2012. godine, pirotski ćilim se nalazi u Nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.