Povratak otpisanog Lule na čelo Brazila

Luiz Inasio Lula da Silva (77) treći put dolazi na čelo Brazila, nakon što je u nedelju na izborima pobedio predsednika Žaira Bolsonara (67), pa Brazil ulazi u red pet najvećih latinoameričkih ekonomija u kojima je na vlasti levica.

Jedan od najomiljenijih i najuspešnijih levičara u okviru nekadašnjeg „ružičastog” ili levičarskog talasa u Latinskoj Americi vratio se na vlast zahvaljujući „tesnoj” pobedi u drugom krugu nad desničarom i Trampovim obožavateljem Bolsonarom. Lula je osvojio 50,9, a Bolsonaro 49,1 odsto glasova. Bio je to najtešnji rezultat u istoriji zemlje i prvi put da je bilo koji brazilski predsednik izgubio u trci za drugi mandat.

Svestan da je zemlja polarizovana, Lula je istakao da će ujediniti građane posle „toksične” kampanje.

„Biću predsednik 215 miliona Brazilaca, a ne samo onima koji su glasali za mene. Ne postoje dva Brazila. Ovo je jedna zemlja, jedan narod, jedna nacija. Nije ni u čijem interesu da budemo podeljeni i u stalnom ratu”, obećao je izabrani predsednik.

Bolsonaro se nije obratio građanima posle poraza. Jedan od najvećih strahova na izborima bio je da desničarski šef države neće priznati rezultate i da će to isprovocirati nasilje i još dublje podele među građanima. Iako je izgubio, Bolsonaro se pokazao jačim nego što su mu predskazivale ankete, koje su Luli predviđale trijumf u prvom krugu.

Prema oceni „Vašington posta”, situacija u Brazilu podseća na postizbornu atmosferu u SAD. Ne samo da postoji jaz između Lulinih i Bolsonarovih pristalica, već se još aktuelni brazilski lider u kampanji žalio na regularnost izbora, kao što je u Americi činio Tramp kad je izgubio od Džozefa Bajdena. Zbog toga se strahovalo od brazilskog 6. januara. Kao i Tramp, i Bolsonaro bi posle silaska s vlasti prvog dana sledeće godine mogao da se suoči s tužbama, samo što bi se u slučaju brazilskog predsednika sudski sporovi mogli voditi zbog dešavanja tokom epidemije virusa korona. Bolsonaro je pozivao Brazilce da prestanu da „kukaju” i da se vrate na posao, poručujući da je virus korona samo „mali grip”, dok je za vakcine protiv kovida 19 upozoravao da izazivaju sidu.

Lula je prvi brazilski predsednik iz redova radničke klase. Kao mladić od 19 godina izgubio je prst na radnom mestu. Kasnije je postao sindikalni vođa, predvodio je radničke štrajkove i upravljao Radničkom partijom. Postao je predsednik početkom novog milenijuma, kad su i u drugim zemljama Latinske Amerike kormilo preuzimali levičari i žene, zbog čega je ovaj period poznat kao levičarski ili ružičasti talas. Lulina epoha, od početka 2003. do kraja 2010, pamti se po velikom ekonomskom rastu i socijalnim programima uz pomoć kojih su se milioni ljudi izbavili iz siromaštva. Milioni Brazilaca prvi put nisu bili gladni ili su poslali decu na fakultet. Lulu je podržavalo oko 90 odsto Brazilaca, pa je i tadašnji američki predsednik Barak Obama izjavio da je Lula „najpopularniji političar na Zemlji”. Lula je promovisao i BRIKS, neformalnu organizaciju Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.

Posle dva uzastopna mandata napustio je vlast, ali su tada počeli problemi za njegovu stranku i najuži krug ljudi oko njega. Sumnjičeni su za kupovinu glasova, korupciju, mito i pranje novca. I sam Lula je osuđen i proveo je zatvoru 580 dana. Zbog toga se i nije kandidovao na izborima 2018. Osuđujuća presuda protiv njega ukinuta je prošle godine i to je otvorilo vrata trećem mandatu.

Bolsonaro je izazivao snažna negativna osećanja u delu javnosti. Najviše su mu se zamerali mizoginija, homofobija, veličanje vojne diktature, ponašanje tokom epidemije korone i preterano krčenje šuma Amazonije. Mnogi smatraju da je odgovoran za „ekocid” u Amazoniji i smrt 700.000 Brazilaca preminulih od kovida 19.

Brazil od januara ulazi u krug pet najrazvijenijih ekonomija kontinenta u kojima vladaju levičari. U tom klubu su još Argentina, Čile, Kolumbija i Meksiko, podseća španski list „Pais”. Osim u najvećim ekonomijama, levičari su pobedili desnicu i u Hondurasu i Peruu. Odranije su levičari na vlasti u Venecueli i na Kubi. Ipak, Brazil je najveća ekonomija Latinske Amerike i zbog toga levica u Braziliji ima posebnu težinu. Uveliko se govori o novoj levičarskoj plimi u Latinskoj Americi. Levičarski lideri iz regiona bili su prvi koji su čestitali Luli, što je uradio i američki predsednik Džozef Bajden.

Lula je najviše glasova odneo među ženama, manjinama i Brazilcima s nižim primanjima. Prema oceni zapadnih medija, on neće preraspodeljivati bogatstvo u tolikoj meri da bi morao da se previše zaduži i ugrozi finansijsku stabilnost.

Izabrani brazilski predsednik je obećao da će učvrstiti demokratiju, usporiti eksploataciju Amazonije, povećati poreze za najbogatije i uspostaviti socijalnu pravdu. Neće mu biti lako s desničarskom opozicijom, koja je posle poslednjih izbora ostala jaka, a Bolsonarova stranka i dalje ima najviše poslaničkih mesta u Kongresu.