Prijavljeno ukupno 50 izbornih lista

Kada je u petak u ponoć podvučena crta ispod lista koje su se prijavile za neposredne izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina 13. novembra, postalo je izvesno da će broj učesnika biti manji nego pre četiri godine. Do isticanja roka za kandidovanje na ovim izborima pristiglo je i prihvaćeno ukupno 50 izbornih lista 19 nacionalnih manjina, dok je na izborima pre četiri godine bilo 58 lista koje su kandidovane iz redova 18 etničkih zajednica. Najveća konkurencija je kod Bošnjaka, Albanaca, Rusina i Rusa, koji će birati između pet lista, četiri liste imaju Aškalije, po tri Egipćani, Bunjevci, Bugari i Slovaci, po dve Česi, Rumuni, Romi i Ukrajinci.

Ostali (Slovenci, Nemci, Grci, Mađari, Poljaci i Vlasi) neće imati mogućnost izbora – na glasačkom listiću imaće samo po jednu listu. Poređenja radi, na izborima 2018. Rusini su kandidovali čak sedam izbornih lista, a Albanci šest, dok su po jednu listu imali samo Grci, Poljaci i Slovenci. Tada se, prema analizi Cesida, za 372 mesta u 18 nacionalnih saveta biranih neposrednim putem nadmetalo se ukupno 1.067 kandidata (nešto manje od tri kandidata na mesto jednog člana), dok se u slučaju četiri saveta birana elektorskim skupštinama 105 kandidata nadmetalo za 90 mesta (njih je biralo 379 elektora). I na ovim izborima četiri nacionalna saveta – crnogorski, hrvatski, severnomakedonski i goranski – biraće elektorske skupštine.

Objašnjavajući činjenicu da je sada manje izbornih lista nego pre četiri godine, Emilija Orestijević, projektni menadžer u Cesidu, kaže da je kod nekih nacionalnih zajednica došlo do ukrupnjavanja i svesnih dogovora da se ide s jednom ili s manjim brojem izbornih lista. Kod nekih drugih manjinskih zajednica čini se da nema dovoljno interesovanja za učešće u radu saveta. „To jeste veliki problem u ovom trenutku. Znači da ne postoji kompeticija i postavlja se pitanje šta je uopšte motiv pripadnika nacionalnih zajednica da izlaze na izbore kada to zapravo nije izbor, nego je davanje glasa samo jednoj jedinoj političkoj opciji s kojom neko legitimno ima pravo da se ne slaže. Šest nacionalnih zajednica od ukupno 19 ima po jednu izbornu listu – to je zaista demotivišuće za građane, pripadnike tih zajednica”, ocenjuje ona za naš list.

Kod bošnjačke nacionalne manjine takmičarski žar očigledno postoji. Peta prijavljena lista je „Bošnjačka lista – Esad Džudžo”, koji je, inače, bio na čelu Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) u mandatu 2010–2014. i 2018–2019. Džudžo kaže da je ova lista „nestranačka i nepolitička” u odnosu na ostale četiri liste, i čine je ljudi s kojima je godinama radio na donošenju i sprovođenju zakona, pre svega Zakona o NSNM. „Mislim da će ljudi prepoznati naše rezultate koji su veoma vidljivi i da će nam dati poverenje da možemo makar da utičemo na ono čime smo nezadovoljni u poslednje četiri godine. Moja ocena je da je sadašnji saziv BNV zaustavio proces ostvarivanja prava i sloboda bošnjačke nacionalne zajednice u Srbiji”, ističe Džudžo u izjavi za „Politiku”.

Smatra da „BNV kao organ manjinske samouprave treba da bude mesto gde će sve političke opcije koje postoje u Sandžaku (tri tzv. sandžačka politička kruga) postići minimalni nacionalni konsenzus oko ključnih pitanja”. U slučaju nacionalnog saveta, koji Bošnjaci nazivaju BNV, reč je o identitetskim pitanjima. Podsetimo, NSNM imaju nadležnosti da samostalno odlučuju o pojedinim pitanjima u četiri oblasti – kultura, obrazovanje, informisanje i službena upotreba jezika i pisma. „Mogu se razlikovati političke opcije po svojim programima, ali mislim da BNV 2022. treba da bude mesto okupljanja svih Bošnjaka, da okupimo ljude iz akademske zajednice, iz nevladinog sektora, najbolje ljude koji rade u ove četiri oblasti i da jednostavno poboljšamo svoj ukupni položaj u Republici Srbiji”, dodaje Esad Džudžo.

Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine Kajrat Abdrahmanov krajem prošle nedelje u razgovoru s premijerkom Anom Brnabić pozdravio je napore Beograda na uspostavljanju snažnog zakonodavnog okvira u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina i istakao da je Srbija na tom polju dobar primer čitavom regionu. Abdrahmanov je dodao, kako je navedeno u saopštenju, da s pažnjom prati pripreme za izbor članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina. OEBS, inače, pomaže Cesidu u organizovanju okruglih stolova na temu ovih izbora, a njih je od raspisivanja izbora do kraja prošle nedelje bilo sedam, kaže Emilija Orestijević.

„Pokušali smo da i kroz fejsbuk kampanju i kroz te okrugle stolove, namenjene građanima i udruženjima koja mogu da učestvuju na ovim izborima i koja imaju ulogu da informišu javnost, dođemo do što većeg broja ljudi i da objasnimo zašto je važno da se glasa, kako da se upišu u poseban birački spisak (PBS) i da im damo druge tehničke informacije. Shvatili smo, naime, da ih lokalni mediji ne prenose dovoljno. Pokazalo se i da osim velikih nacionalnih saveta, koji su jako dobro organizovani, većina NSNM ne poznaje dobro procedure. Tako su nas često pitali kada počinje upis u PBS iako je to proces koji traje sve vreme, a ne 10 ili mesec dana pred izbore”, ističe Orestijevićeva.

Poseban birački spisak zaključen je 28. oktobra i broji blizu pola miliona upisanih građana. U PBS za pripadnike 19 nacionalnih manjina koje biraju nacionalne savete na neposrednim izborima upisano je 454.807 birača, a onih koji nacionalne savete biraju putem elektorske skupštine (Goranci, Crnogorci, Hrvati i Severni Makedonci) još je 45.110 ukupno.

Kako Orestijevićeva ocenjuje, izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina su ad hok tema kojoj se ne posvećuje dovoljno pažnje, ni informacija u medijima. Pripadnici nacionalnih zajednica ne znaju dovoljno o svemu ovome, iako je u toku već četvrti izborni ciklus, a sami nacionalni saveti ne rade dovoljno na edukaciji.

Kada je reč o organizaciji ovih izbora u čiju završnicu ulazimo, sve teče dosta glatko, dodaje ona. „Podnosioci izbornih lista sada su dosta lako prošli kroz ovaj proces. Republička izborna komisija je stvarno radila vrlo transparentno, svi obrasci, uputstva, smernice, bili su lako dostupni na sajtu RIK-a i čini mi se da to jeste uticalo na lakšu organizaciju samog izbornog procesa”, kaže Orestijevićeva i dodaje da nije bilo problema ni u radu lokalnih samouprava na upisu birača u PBS.

Ono što jeste bilo problematično jeste preklapanje procesa popisa stanovništva i izbornog procesa za NSNM. „Naš utisak iz razgovora s lokalnim stanovništvom jeste da često nisu razlikovali procedure popisa i upisa u PBS i zbunjivali su se oko toga. Zbog toga kao da nije ni bilo izborne kampanje, koja će verovatno ozbiljnije krenuti tek od danas. I to je sigurno doprinelo činjenici da tema izbora nije bila dovoljno vidljiva u javnosti”, navodi projektna menadžerka Cesida.

Rastao broj upisanih u PBS

Posmatrano po broju pripadnika nacionalnih manjina koje su nacionalne savete birale neposrednim putem u periodu od 2010. do 2018. godine, u šest zajednica došlo je do smanjenja broja upisanih u PBS – kod Mađara za 9.194 (sa 138.665 upisanih 2010. na 129.471 upisanog 2018), Slovaka (za 3.148), Vlaha (za 1.497), Rusina (za 628), Bunjevaca (za 422) i Ukrajinaca (za 52). Ukupan broj pripadnika nacionalnih manjina koje su birale svoje članove na neposrednim izborima u posmatranom periodu ipak je porastao za 31.211, a najveći rast broja uočljiv je kod Roma – za 10.494 (sa 56.076 na 66.570) i Albanaca – za 9.529 (sa 26.927 na 36.456 upisanih u PBS).

Najveća izlaznost 2018. kod Čeha, najmanja kod Grka

Izlaznost na neposrednim izborima za NSNM u dosadašnja tri ciklusa značajno je varirala, podaci su Cesida. Kada je reč o podacima za svaku nacionalnu manjinu, izlaznost 2018. bila je vrlo šarolika i kretala se od 58,5 odsto u slučaju češke nacionalne manjine, do svega 12,9 odsto u slučaju grčke nacionalne manjine. U poređenju sa 2014. godinom, osam nacionalnih manjina zabeležilo je nižu izlaznost – najradikalnije u slučaju Grka, kod kojih je na izbore izašlo skoro 52 procentna poena manje birača. S druge strane, u odnosu na 2010. godinu pad izlaznosti uočava se kod čak 12 nacionalnih saveta, opet najviše kod Grka (za 64,2 procentna poena) i Ukrajinaca (oko 20 procentnih poena). Povećanu izlaznost u odnosu na 2014. godinu beleži devet nacionalnih saveta, a trend je najizraženiji kod Egipćana (za 30 procentnih poena), Vlaha i Roma (za po približno 22 procentna poena) i Bošnjaka (oko 17 procentnih poena).