Kako prepoznati rak kože i znak „ružnog pačeta"

Više od 22.000 Evropljana svake godine umre od najopasnijeg raka kože, melanoma, a više od 100.000 slučajeva obolelih od ove bolesti dijagnostikuje se u Evropi svake godine. Oko 3,5 miliona žitelja Starog kontinenta ima dijagnostifikovan rak kože. Iako su ljudi svesni oštećenja koje sunce može prouzrokovati, kao i što 91 odsto osoba shvata da to može dovesti do problema sa zdravljem, samo 14 odsto ljudi štiti se od sunca tokom cele godine, a 13 odsto nikada ne preduzima nikakve mere zaštite.

Kako ističe prof. dr Željko Mijušković, dermatovenerolog iz Klinike za kožne i polne bolesti Vojnomedicinske akademije, osobe koje imaju svetlu boju kože, svetlu boju očiju i svetlu dlaku imaju povećan rizik od nastanka opekotina od sunčevog zračenja, a time i povećan rizik od nastanka karcinoma kože. Povećan rizik imaju i oni koji su ranije imali karcinom kože ili u porodici imaju bliskog srodnika koji je patio od ovog oboljenja. Oni moraju izbegavati nepotrebno izlaganje sunčevim zracima, sprovoditi preventivne mere i redovno se kontrolisati kod dermatologa.

– Maligni tumor kože se najčešće može videti. Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, jednostavna hirurška intervencija može dovesti do izlečenja. Sve osobe bi trebalo da redovno pregledaju svoju kožu i provere da li imaju fleke koje su asimetrične, nepravilne ili nejasne ivice, više različitih boja, prečnik promene veći od šest milimetara, ili da li postoji evolucija u veličini ili ponašanju tokom vremena. Svi mladeži uglavnom treba da budu slični u obliku i boji. Pojava pigmentovane promene može se smatrati sumnjivom i ukoliko je različita od drugih zove se znak „ružnog pačeta” – dodaje dr Mijušković.

Melanom se može javiti u svim životnim dobima. Ipak, najčešće se javlja u petoj i šestoj deceniji. Analizirajući bolničke registre zapaženo je da je polovina pacijenata s melanomom mlađa od 60 godina u momentu postavljanja dijagnoze. U Evropi su najveće stope učestalosti zabeležene u skandinavskim zemljama i u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji i Sloveniji. Podaci o epidemiologiji melanoma u južnoj Evropi i u balkanskoj regiji otkrili su razlike koje se samo delimično mogu pripisati geografskim i etničkim različitostima. Oni ukazuju na verovatno nepotpuno prijavljivanje i kasno otkrivanje melanoma u pojedinim državama jugoistočne Evrope.

– Oštećenja koja nanose UV zraci su trajna i ne moraju biti vidljiva. Ova se oštećenja nakupljaju i mogu dovesti do raka kože. Zbog toga je i slogan ovogodišnje kampanje Euromelanom „Rak kože: nije do godina, već do UV zračenja”. Prevencija melanoma i drugih tumora kože predstavlja veoma važan segment na kome bi trebalo više insistirati. Fokus je da se stanovništvu ukaže da odlaganje odlaska lekaru može da oteža lečenje raka kože i ugrozi život. Najvažnije mere prevencije su: izbegavanje nepotrebnog izlaganja kože sunčevim zracima u periodu od 11 do 17 ili 18 časova tokom letnjih meseci, nošenje zaštitne odeće, šešira i naočara za sunce koje su nepropustljive za UV zračenje, stavljanje preparata za zaštitu od sunca (protiv UVA i UVB), obavljati samopregled kože i pregled kože članova porodice, ne ići u solarijume i odlaziti kod dermatologa jednom godišnje – navodi dr Mijušković.

Savetuje se da se jednom godišnje pregledaju mladeži kod dermatologa, ukoliko nije drugačije indikovano. Veoma je važno da građani redovno (jednom mesečno ili jednom u dva, tri meseca) sami pregledaju svoju kožu.

Među dermatolozima koji rade preglede značajno je povećana upotreba dermoskopije, što sigurno doprinosi ranijoj dijagnozi raka kože. Prema podacima iz bolničkih registara, postoji trend otkrivanja melanoma u ranijoj fazi u odnosu na period od pre pet godina, ali i dalje imamo značajan broj kasno otkrivenih melanoma (30 odsto), a trebalo bi da ovaj broj smanjimo na manje od 10 odsto, kao što je to slučaj u razvijenim zemljama. Za to su potrebne kampanje koje traju duže od 10 godina, jer se jedino na taj način trajnije mogu promeniti naše navike.

– Prema podacima studije organizacije Euromelanom, 40 odsto Evropljana se ne štiti od sunca tokom svakodnevnih aktivnosti, van perioda godišnjih odmora. Najbolja zaštita od UV zračenja je izbegavanje izlaganja kože u periodu od 11 do 17 časova. Ukoliko boravimo u spoljnjoj sredini, neophodno je nositi šešir, naočare za sunce, adekvatnu odeću, a na izložene delove tela nanositi preparate za zaštitu od UV zračenja, s faktorom većim do 30. Nepotrebno je prekrivati mladeže flasterom tokom boravka u spoljnjoj sredini. Tumori kože mogu nastati i na koži na kojoj prethodno nije bilo drugih promena. U poslednjih 10–12 godina u Evropi i svetu otkriveno je nekoliko lekova koji značajno mogu da produže život, pa i da dovedu do izlečenja pacijenata obolelih od metastatskog melanoma. Od 2017. godine jedan broj ovih lekova dostupan je i pacijentima u Srbiji o trošku RFZO-a. Međutim, u Srbiji ovi lekovi još nisu dostupni u takozvanom adjuvatnom režimu davanja (stadijumi bolesti kada pacijent nema metastaze, ali postoji veliki rizik od njihovog nastajanja), nije moguće prekinuti imunoterapiju, pa potom ponovo nastaviti i nije moguće nekoliko puta promeniti modalitet lečenja metastatske bolesti – dodao je dr Mijušković.