Velike pare MMF-a za teška vremena

Razgovori sa predstavnicima misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) završeni su juče s pozitivnom ocenom za tekući sporazum, a predloženo je sklapanje novog stendbaj aranžman za narednu godinu. Detalji juče nisu saopšteni, ali se pre dva dana moglo čuti nešto više iz istupanja premijerke Ane Brnabić na državnom medijskom servisu. Ona je rekla da pregovaramo da od MMF-a naredne godine dobijemo zajam od 2,45 milijardi evra po povoljnim uslovima. Za budžetsku potporu, reforme i kapitalne projekte. Juče je usledila informacija da i od Svetske banke tražimo 505 miliona dolara takođe za istu namenu. Ekonomisti navode da ne znaju još detalje budućeg stendbaj aranžmana, kolika će biti kamata, na koji rok se zajam vraća i da li novac ide u „delovima”, odnosno godišnjim tranšama jednakim ili ne. Nesumnjivo je da je pozajmica pozamašna.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je reč o velikim sredstvima, povoljnim što se tiče kamata, a obično se aranžman uslovljava sprovođenjem određenih politika i reformi. Ne znamo da li će kamata biti fiksna ili promenljiva, ali sasvim sigurno biće povoljnija od tržišne.

„Taj novac bi rešio znatan deo problema kada je reč o finansiranju u naredne tri godine iako bi potrebe i dalje ostale velike. Ako se sredstva dele ravnomerno to je 800 miliona godišnje. Novac iz novih aranžmana sa MMF-om može da se koristi i za budžet i za kapitalne investicije za razliku od pre kada su sredstva odobravana isključivo za obezbeđivanje spoljne likvidnosti, odnosno išla su za devizne rezerve Narodne banke. MMF je promenio tu politiku jer se videlo da mnogim zemljama novac za tu namenu nije potreban, sada nije ni Srbiji, jer ima velike devizne rezerve, ali joj je neophodan za finansiranje budžetskog deficita i za projekte. Bez obzira na to što se sredstva dobijaju pod povoljnijim uslovima javni dug će biti povećan što se često zanemaruje”, navodi Arsić.

Smatra da će MMF insistirati na strožim fiskalnim pravilima i usvajanje zakona o tome neće biti problem, ali će u praksi biti teško pridržavati se. U stendbaj aranžmanu sredstva se uslovno odobravaju što znači da nešto u pogledu reformi mora da se ispuni. Podseća da je ostalo mnogo nezavršenih reformi iz ranijih aranžmana poput one iz energetskog sektora i zato je ovo neka vrsta popravnog. Nisu do kraja sprovedene ni reforme državne uprave.

„Pitanje je da li će MMF tražiti da povećamo cenu energenata za većinu potrošača i proizvođača i da se pomoć daje samo onima koji su siromašni i nekim preduzećima koja su posebno ugrožena. Dosadašnje subvencije svima su imale smisla samo ove godine zbog stanja na svetskom tržištu”, napominje Arsić.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba (Libek), kaže da Srbija u narednoj godini treba da zatvori deficit u javnim finansijama koji će biti oko tri do 3,5 odsto BDP-a, a mora još i da se reprogramira otplata dugova koji dolaze na naplatu. Zato nama treba znatna suma, a sredstva od MMF-a činila bi trećinu novca koji će nam biti potreban dogodine. Treba imati u vidu i da su zajmovi MMF-a sa nižom kamatnom stopom, to nisu komercijalni krediti i zato je zajam dobar, jer se na kamate plati nekoliko miliona evra godišnje.

„Predstavnike MMF-a interesuje samo stabilnost javnih finansija i postoji šala da skraćenica MMF (na engleskom IMF) znači „to je uglavnom fiskalno” (it is mostly fiscal). Njima je prvi i najveći cilj održivost javnih finansija. To znači da oni omogućavaju da kreditori koji su ranije dali državi novac na zajam budu spokojni i da se ne prekine lanac međunarodnih plaćanja. Zato deficit dogodine treba da bude oko tri odsto BDP-a i da javni dug ne raste i da bude na sadašnjem ili nižem nivou”, napominje Gajić.

Dodaje da stvar u aranžmanu s MMF-om nije samo u povlačenju novca, već kako će biti utrošen. Budžet za 2023. još ne znamo. Problem je što on već godinama nije javan i ne znamo za koje namene je novac potrošen, a imamo problem i sa budžetskom revizijom. Treba sačekati da izađe i fiskalna strategija za naredni period. Do sada je Srbija dosta ulagala u putnu infrastrukturu, ali izgleda da će energetika biti mnogo veći problem. Treba videti kakav će biti odnos kapitalnih i tekućih rashoda, odnosno da li će Srbija uspeti da održi visok nivo javnih investicija koji nam je potreban da bismo poboljšali infrastrukturu, privredni rast, privukli investicije. Ili će glavnina fiskalnog prostora biti potrošena na plate i penzije i povećanje tekućih rashoda.

Prema njegovim saznanjima MMF će tražiti usvajanje fiskalnih pravila koja bi trebalo da budu uneta u Ustav, a ne samo da postoje u Zakonu o budžetskom sistemu. Podseća da sve zemlje Evropske unije imaju fiskalna pravila ugrađena u ustav jer je to traženo na nivou te zajednice. MMF će, smatra on, tražiti od nas reformu sistema zarada u javnom sektoru i unapređenje upravljanja preduzeća u energetskom sektoru i smanjene subvencija za njih.

Mali: Usaglasili smo buduću saradnju

Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali ocenio je da je poseta MMF-a Srbiji završena uspešno, prenosi Tanjug.

„Završili smo treću reviziju aktuelnog PCI instrumenta i usaglasili se o budućoj saradnji. Očekujem i zvaničnu potvrdu i odobrenje Odbora direktora MMF-a tokom decembra, nakon čega bismo i zvanično ušli u novi aranžman”, rekao je Mali, a saopštilo Ministarstvo finansija.

Kako kaže, to će biti dodatna podrška Srbiji da što lakše prođe kroz krizu, ali, pre svega, dodatna sigurnost da ekonomske posledice sukoba u Ukrajini ne zaustave započete reforme, da bi se ublažili efekti usporavanja svetske ekonomije na Srbiju.