Čelista Stanković uz pijanistu Formentija na Bemusu

Nemanja Stanković, violončelista, otvoriće uz Marina Formentija, italijanskog pijanistu, kvalitetan ciklus koncerata kamerne muzike na 54. Bemusu, večeras (3. novembra) u 20 časova u Sali Beogradske filharmonije. Stanković važi za jednu od značajnih mladih zvezda na našoj sceni, a na programu večerašnjeg koncerta su dela Perta, Bartoka, Ščedrina, Veberna, Šumana i Bramsa.

Nemanja Stanković je do sada održao solističke nastupe sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS, „Kameratom Serbikom”, Italijanskim omladinskim orkestrom, Češkim virtuozima, Gudačima sv. Đorđa, Niškim simfonijskim orkestrom, BGO „Dušan Skovran”, Bitoljskim kamernim orkestrom, Zrenjaninskim kamernim orkestrom, SO FMU u Beogradu, SO Kristijansand… Sarađivao je sa: Rafaelom Pajareom, Fabrisom Bolonom, Bojanom Suđićem, Noamom Zurom, Denisom Šapovalovim, Biljanom Radovanović, Le Fi Fijem. Nastupao je širom Evrope, ali i u Severnoj Americi, kao i u Japanu, Senegalu i Tunisu. Nemanja Stanković je nagrađivan kao finalista brojnih takmičenja i konkursa, poput Internacionalnog takmičenja violončelista u Licenu, Međunarodnog takmičenja Muzičke omladine u Beogradu, takmičenja Johanes Brams, Fidelio specijal, kao i Antonio Janigro i Petar Konjović. Umetnička asocijacija „ArtLink” proglasila ga je 2007. za najperspektivnijeg mladog umetnika Srbije. Titulu „Mladog umetnika godine” dobija 2018. od časopisa „Muzika klasika”, a Umetnička asocijacija „Le Dimore del Quartetto” proglasila je godinu dana kasnije Trio „Imersio”, čiji je Stanković član, za ansambl godine, što im je donelo nagradu Fondacije „Brivio Sforza”. Naš čelista je ostvario zapažene nastupe na brojnim međunarodnim festivalima, a bavi se i pedagogijom na FMU u Beogradu. Nemanja Stanković je imao sjajne profesore počev od Sandre Belić u Beogradu, Natalije Gutman u Beču i Enrika Broncija u Salcburgu.

– Imao sam prave profesore u pravo vreme. Najvažnija lekcija jeste ona o iskrenosti. Muzikom se ne može baviti neko ko joj do kraja nije posvećen i ko je ne oseća, neko ko je odrađuje, ko ne istražuje – istakao je svojevremeno za „Politiku” Stanković.

Marino Formenti, koga je „Los Anđeles Tajms” nazvao Glenom Guldom 21. veka, jedan je od najzanimljivijih muzičara svoje generacije. Njegova sklonost ka eksperimentisanju sa novim i neočekivanim kombinacijama dovela je do novih koncertnih iskustava i jedinstvenih projekata. U njegovim inovativnim klavirskim resitalima (Kurtag’s Ghosts, Liszt Inspections, Torso), postoji kontinuiran tok dijaloga između kompozicija. Ovaj radikalno nov pristup predstavljen je u Linkoln centru u Njujorku, na Festivalu u Lucernu, u Vigmor holu u Londonu, Njujorškoj filharmoniji, u bečkom Koncerthausu. Njegovo istraživanje muzičkog iskustva pomoglo mu je da razvije radikalnije načine izvođenja koji prevazilaze tradicionalni resital. U tom smislu su značajni njegovi projekti: „Nigde”, gde umetnik živi, jede, spava i nastupa nekoliko nedelja u jednom istom javnom prostoru, što je sve vreme prenošeno preko interneta; zatim Projekt „Jedan na jedan” koji nudi dvosatni muzički susret sa jednim posetiocem gde pijanista i gledalac postepeno postaju partneri u nastupu itd. Formenti je bio rezidencijalni umetnik u Linkoln centru u Njujorku, Vigmor holu u Londonu i na Festivalu „Nike Vagner Pelerinaž” u Vajmaru. Bio je rezidencijalni umetnik na Betovenovom festivalu u Bonu 2020. u okviru proslave 250 godina od Betovenovog rođenja. Nastupao je sa najvećim svetskim solistima i orkestrima na međunarodnim festivalima širom sveta. Za dostignuća u muzici dodeljena mu je Nagrada „Belmont 2009” Zadužbine Forberg-Šnajder u Minhenu.