Pupin i srpski identitet

Na tekst „Skopska Crna Gora, a ne Vevčani” trebao je da odgovori pat. inž. Milan Božić, predsednik Fondacije „Mladen Selak”, a ne Stefan Đorđevski. Ta odbrana predstavlja perfidnu igru. I to ne samo u funkciji fondacije, nego i biznisa Đorđevskog u Vevčanu. Na mala vrata podigli su Pupinovu bistu u Vevčanu od Fondacije „Mladen Selak”.

Ova fondacija je zloupotrebila, tj. cenzurisala Pupinovu autobiografiju, svesno izbacivši Svetog Savu i Stefana Nemanju, kako bi Pupinu odsekli srpske korene. Pored prevodioca prof. dr Aleksandra Maričića, koji je 1979. cenzurisao Pupinovu autobiografiju, u novom zdanju Fondacije „Mladen Selak” prevodioci su dr Milan Jeftić i Mladen Obradović. Time je cenzura overena.

Profesionalizam i činjenice nalažu Božiću da odgovori zašto su iz Pupinove autobiografije „Sa pašnjaka da naučenjaka” sklonjeni integralni tekst o Svetom Savi i ime Stefana Nemanje. Loza Nemanjića bila je problem zbog BJR Makedonije od 1945. godine, ali zašto je smetala Fondaciji „Mladen Selak” 2013. godine, kada je i štampana Pupinova autobiografija?

Milan Božić, pre nego što je otišao u Makedoniju i Albaniju, da bi se uverio u „epohalan” poduhvat dr Pavla Mitreskog, koji je „dokazao” da su preci Mihajla Pupina Cincari i da su iz Vevčana došli u Idvor. Pored rada Pavla Mitreskog, pat. inž. Božić je mogao da pročita „Makedonizovanje Južne Srbije” Jovana Trifunoskog, da bi preko te knjige saznao kako su se zatirali srpski tragovi u BJR Makedoniji.

„Od rata 1941–1945. godine službena Srbija neobjašnjivo je napustila skoro svaku misao prema toj srpskoj srednjovekovnoj teritoriji (13. i 14. vek). Tamo su bila i središta stare srpske države. A po ugledu na današnju državu sličan stav lako su zauzimali srpska inteligencija, pa i običan svet u Srbiji” („Makedonizovanje Južne Srbije”, Dr Jovan F. Trifunoski, „Cicero”, Beograd, 1995).

Nažalost, mnogi srpski istoričari zapleteni u mrežu jugoslovenstva i komunizma dozvolili su da se 1979. iz Pupinove autobiografije sklone integralni tekst o Svetom Savi i ime Stefana Nemanje. Da „Istok film” 2018. nije objavio monografiju „Od useljenika do pronalazača”, istina o Svetom Savi i Stefanu Nemanji i dalje bi ostala u ideološkom mraku iz 1979. Pravi razlog je strah od jugoslovenske komunističke ideologije.

Zbog obmane srpske javnosti i besplatno podeljenih knjiga „Sa pašnjaka do naučenjaka”, u izdanju Fondacije „Mladen Selak”, prihvatio sam poziv prof. dr Đorđa N. Lopičića da zajedno priredimo knjigu „Tekstovi u američkoj štampi 1912–1920. godine” (Gradska biblioteka u Novom Sadu), povezanu s Mihajlom Pupinom kao generalnim konzulom Kraljevine Srbije u Njujorku. Ova knjiga je pravi primer i dokaz da prof. dr Mitreski i pat. inž. Milan Božić iz Fondacije „Mladen Selak” nisu koristili ni elementarne činjenice prilikom oduzimanja srpskih korena Mihajlu Pupinu. Knjigu bi, zbog svojih neistina, obavezno trebalo da pročitaju dr Mitreski, pat. inž. Milan Božić, Stefan Đorđevski, stanovnici Vevčana i makedonski istoričari.

Naša nacionalna sramota je što se Vevčani hvale novčanicom s likom Mihajla Pupina, koji je Srbija morala da ima na svojoj novčanici. A Italijani su zabranili Hrvatskoj novčanicu s likom Ruđera Boškovića, čiji je otac bio Srbin, a majka Italijanka.

Od 1979. godine, povodom 125-godišnjice rođenja, počelo je rasrbljavanje Pupina. Milan Božić je 2013. pokušao knjigom „Sa pašnjaka da naučenjaka” da nastavi i završi ono što je pokrenuo dr Koča Jončić, njegov stariji partijski drug. Ono što im nije uspelo u vreme SFRJ trebalo je završi Božić u današnjoj Srbiji.

Od 1945. i u Skopskoj Crnoj Gori, kao i drugim na teritorijama BJR Makedonije, stvaraju se novi narod i njegova prošlost „makedonizacijom” srpske baštine. Za stanovništvo Skopske Crne Gore ne govori se da su Srbi, već su ih nazivali pravoslavnim stanovništvom, jer je prisvojena srpska duhovna baština dinastije Nemanjić (Dr Jovan F. Trifunoski).

„Makedonija i makedonsko pitanje”, koje je 1979. postavio Koča Jončić, vide se u Pupinovom tekstu „Vidovdanski pozdrav” (dr Dragoljub Živojinović: Mihajlo Pupin, Nacionalno-politički rad 1908–1935. „Zavod za udžbenike”, Beograd, 1998, god. 48 str.).

Pupin po završetku Balkanskog rata u „Vidovdanskom pozdravu” piše da su, pored drugih gradova, i Skoplje, Prilep, Bitolj, Ohrid, Štip i druga stara mesta ponovo srpski gradovi („Amerikanski Srbobran”, 1913).

Fondacija „Mladen Selak” velikom količinom knjiga i dalje pomaže tendenciju prisvajanja srpske kulturne i istorijske baštine, ali i negiranje srpskog postojanja na tlu Severne Makedonije.

Milan Božić je 1. juna 2022. učenicima gimnazije „Mihajlo Pupin” u Kovačici podelio Pupinovu autobiografiju sa željom da ta knjiga bude lektira u svim srednjim školama u Srbiji. Besplatno podeljenih 25.000 knjiga je veliki broj, samo što Božić nije objasnio srpskoj javnosti čije ime, umesto Svetog Save, treba da se proslavlja kao školska slava u Srbiji.

Miroslav Stanković