Iduće godine još veći izazovi

Prerani a za mnoge i nenadani odlazak Dejana Stankovića, u najvećoj meri je poremetio Zvezdinu koncepciju u nastavku takmičenja u grupnoj fazi drugog po rangu elitnog takmičenja Uefe. Definitivno, jasno je da je poraz i eliminacija od Makabija, koji se doduše nije proslavio u Ligi šampiona, poljuljao samopouzdanje kod većine fudbalera. Dugo građeni optimizam da Crvena zvezda ima tim za najjače klupsko takmičenje, raspršen je preko noći kao kula od karata. U nastavku takmičenja, tražeći dugo izlazak iz krize, Zvezda je polako padala u fudbalsku depresiju, tek na trenutke ovaj tim je uspevao da se izdigne iz dubokog sna. Ali kada se na kraju posle poraza u Monte Karlu budu podvlačili fragmenti, jednostavno, Zvezda je i ove godine, bez obzira što nije uspela da obezbedi toliko željeni zimski san, ispunila svoju fudbalsku misiju. Jer je i šestu godinu zaredom uspela da bude deo najozbiljnijeg fudbalskog društva Evrope.

Dolazak Miloša Milojevića na klupu prvaka nosio je sa sobom ogroman rizik. Tog čina bili su svesni svi u klubu, posebno generalni direktor Zvezdan Terzić i sportski direktor Mitar Mrkela. Ali tim potezom Zvezda je pokazala neverovatnu hrabrost i odlučnost da bez obzira na cenu, uđe u jedan dugoročni fudbalski projekat, sa mladim stručnjakom. Milojević možda po nekoj svojoj fudbalskoj filozofiji izlazi iz ovdašnjih ustaljenih fudbalskih okvira i šablona. Možda se njegov fudbalski rukopis neće svideti baš svima, ali da ovaj mladi čovek ima hrabrost, nije nikakva tajna.

Možda će zato baš od ove prvenstvene pauze, koja će biti prilično duga zbog Mundijala u Kataru, biti idealna prilika da već ove zime Zvezda sprema tim za iduću sezonu kada je očekuje Liga šampiona. Mladi Mjatović, Eraković, Nikolić, Leković i ostala plejada darovitih fudbalera mogla bi za godinu dve da bude prava okosnica tima. Jer poslednjih godina, jureći samo za rezultatima, Zvezda je bila primorana da svoja najzvučnija pojačanja traži i van granica naše zemlje. Sa nekim igračima se pogodilo a bilo je i manjih promašaja. Srećom sa takvim fudbalerima se Zvezda brzo opraštala.

Crvena zvezda je dala punu podršku svom treneru, pokazujući da ide u korak sa modernim klubovima, gde uglavnom dominiraju Milojevićevi vršnjaci. Ova sezona, koja se polako završava, baš onako kako je naš najtrofejniji klub želeo, bila je za neke igrače manje a za neke više uspešna. Uopšteno gledano, Zvezda danas ima jednog od najboljih čuvara mreže na svetu, ali i Milan Borjan može da pogreši, kao preksinoć protiv Monaka. A koliko puta do sada je reprezentativac Kanade donosio radost našem najvećem klubu!? Sa Borjanom na golu Crvena zvezda je sigurno drugačiji klub, ali je protiv Monaka najviše nedostajao Aleksandra Dragović. Tek sada se vidi koliko je blago ovaj stasiti momak, koji je pre dolaska u Beograd imao mnogobrojne ponude daleko bogatijih klubova sa zapada. Ali njegova ljubav i dečačka želja da jednog dana obuče Zvezdin dres bili su jači od svega.

Otuda i ne čudi što je odbrana bila u strašnom problemu, što Eraković i Milunović jednostavno nisu uspeli da se brzo ukomponuju protiv snažnog tima, koji je u svakom momentu imao punu kontrolu igre. Možda se više očekivalo od Kange, ali izgleda da je i njega stigao umor od non-stop igranja. Kada Ivanić i Katai imaju svoj dan, onda nijednom rivalu nije lako, ali njihove igre ove jeseni bile su veoma promenljive. Uostalom kao i čitava Crvena zvezda.

Kulibali je prošao kao i Luis Dioni. Visoki napadač se nije snašao u klubu, ali je zato Zvezda u finišu dobila fudbalskog dragulja, mladog Jovana Mijatovića (2005) koji je dobio šansu da zaigra i u Evropi. On će uz Aleksandra Pešića zasigurno imati šansu da još više napreduje i da jednog dana povede Zvezdin napad i u najveće evropske bitke.

Reč dve o Kangvi i Bukariju. Kada su ovog leta stigli i u naš najtrofejniji klub, odnosno kada su protiv jermenskog Pjunika zablistali punim sjajem, mnogi su pomislili da je to pravi pogodak. Ali uopšteno gledano, bio je to samo kratki fudbalski bljesak a posle toga i jedan i drugi nisu u pravom smeru koristili svoje fudbalske kapacitete. Bukari je tek povremeno imao dobre partije, dok se Kangva potpuno izgubio pa je na kraju i izgubio mesto u startnoj postavi. Na kraju, ne samo Zvezda već i ostali klubovi moraju da se okrenu našoj deci. Zar najbolji primer nisu Strahinja Eraković, Jovan Mijatović i naravno mladi Stefan Mitrović?: Zvezdina budućnost su deca: Eraković, Mijatović i Mitrović.