Budućnost medicine okrenuta ka nanotehnologiji

Značaj nanotehnologija i njena primena u biomedicinskim istraživanjima svakog dana postaje sve značajnija. Nanomedicina zapravo predstavlja upotrebu nanotehnologije u lečenju ljudi, odnosno korišćenje nanočestica, koje imaju širok spektar upotrebe.

Profesor dr Đuro Koruga, koji je osmislio više svetskih patenata, kaže za naš list da je primena nanotehnologija u biomedicini u povoju i da se sada rade istraživanja, prevashodno na životinjama. Najviše se radi na istraživanjima u vezi sa kancerima.

Pitanje je koji su to praktični primeri proizvoda gde se nanotehnologije koriste u lečenju?

– To je nanofotonika, gde se prave sočiva od nanofotonskih materijala. Ona poboljšavaju oštrinu viđenja predmeta i vidno polje, utiču na regulaciju serotonina, melatonina, dopamina i kortizola. Takođe utiču na kvalitet sna i brzinu reakcije u budnom stanju. S druge strane, koriste se razni materijali na nanonivou od titanijuma, silicijuma, zlata i ugljenika, kako u kozmetici tako i u biomedicini. Sve je još u eksperimentalnoj fazi. Najperspektivniji su ugljenični nanomaterijali kao što su nanotube i fulereni (posebno molekul C60 i njegovi derivati) i nanozlato. Koriste se u pastama za zube u oralnoj higijeni, ali ponajviše u kozmetici – pojasnio je dr Koruga.

I oftalmolog dr Mirko Jankov, gostujući profesor na Federalnom univerzitetu u brazilskom Sao Paolu, predsednik Udruženja hirurga katarakte i refraktivnih hirurga Srbije i hirurg u Institutu za refraktivnu i oftalmohirurgiju u Cirihu, naglašava da su, uz pomoć ove tehnologije, naučnici osmislili i posebne naočare. Čuvena plava svetlost koja smeta očima zbog prevelikog gledanja u ekrane kompjutera i mobilnih telefona, može da bude štetna za retinu, mrežnjaču. Nanomaterijal sa određenim filterima može da transformiše ovo svetlo u harmonizovano hiperpolarizovano svetlo upijajući plavu, ljubičastu i ultraljubičastu talasnu dužinu.

– Naočare sa plavim filterom povećavaju sveukupan komfor u obavljanju dnevnih aktivnosti pri njihovom nošenju i posle njihovog nošenja. Ova sočiva mogu da budu efikasan način zaštite od očnih bolesti uzrokovanih plavim svetlom uz povećan komfor u obavljanju svakodnevnih aktivnosti – dodaje dr Jankov.

Kako ističe dr Sanja Mijatović iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, o primeni nanotehnologije u lečenju raka se može govoriti sa dve suštinski različite platforme: u kontekstu ciljane „isporuke” lekova omogućene nanotehnologijom i u svojstvu mogućnosti da se nanoformatom kao takvim utiče na svojstva i ponašanje maligno transformisane ćelije.

– Mogućnosti nanotehnologije se, u oba slučaja, oslanjaju na specifičnosti zloćudne ćelije koja sama po sebi odstupa od zdrave po nizu osobenosti, ali još više na činjenicu da ovakva ćelija pripada tumorskom tkivu. Do sada se primena nanotehnologije u terapiji raka prevashodno odnosila na mogućnost da se koriste za selektivnu isporuku lekova, gde nanočestice služe kao nosači koji omogućavaju da se lek efikasnije veže, očuva, dopremi i preuzme u ciljnom tkivu. Autentična svojstva krvnih sudova u tumorskoj masi koja ih čine različitim u odnosu na strukturu krvnih sudova zdravih tkiva, kao i metaboličke specifičnosti malignih ćelija, omogućavaju da se lek ne samo akumulira i zadrži u međućelijskom prostoru tumora već i da se, pod određenim okolnostima, oslobodi tek kada uđe u ćeliju od interesa – ističe dr Mijatović.

Na ovaj način se postiže višestruka korist – snižava se doza leka potrebna da se ostvari terapeutski efekat, umanjuje opšta toksičnost i potencira efikasnost.

– Do danas su odobreni i nalaze se u upotrebi brojni konvencionalni hemoterapeutici u nanoformatu, ali je istraživački opus na ovom polju tek u zamahu. Imajući u vidu primenu nanotehnologije u svojstvu samostalnog terapeutika, s mogućnošću da se pobudi nekim stimulusom, na primer svetlošću, ili pak neposredno indukuje reprogram zloćudne ćelije, čime ona gubi maligna svojstva, sve je više u fokusu istraživanja. Značajan potencijal ovog pristupa nalazi se i u već jasnim indikacijama da se može uticati na aktivnosti ćelija imunosistema i time indirektno delovati na progresiju bolesti – dodaje dr Mijatović.

Poseban deo nanomedicine usmeren je na inženjerstvo tkiva, koje će omogućiti reparaciju i potpunu zamenu oštećenih tkiva novim. Takođe, zna da su američki naučnici uz pomoć nanotehnologije razvili novi tretman protiv raka pluća koji ne oštećuje zdravo tkivo. Radi se na osmišljavanju i nanoflastera, koji mogu da pomognu u bržem zarastanju rana, ali i nanoigala, kojima lekovi mogu da se daju direktno u ćelije.

Danijela Davidov Kesar