Život pod kamenom prašinom

Valjevo – Lep, sunčan, topao novembarski dan, a u valjevskom selu Prijezdić sve belo, kao da je sneg pao. Nije sneg nego prašina iz obližnjih kamenoloma. Dugo su meštani ovdašnji prethodnih godina muku mučili zbog lošeg puta kroz selo koji je dodatno bio uništavan prolaskom velikih kamiona punih kamenog agregata. Pisali su peticije, blokirali saobraćajnicu... I uspeli da izdejstvuju da se uradi kompletna rekonstrukcija puta, stigao je asfalt, ali je prašina ostala. Fina, bela, nastala preradom kamena, već mesecima prekriva sve... Suša joj pomaže da efekat bude još gori.

– Sinoć nije moglo da se diše, oni rade i noću. Celo leto je bilo tako. Ovo je katastrofa – priča Slobodanka Novković iz zaseoka Kamenjak, dok pokazuje strukove paradajza prekrivenog debelim slojem prašine. Krompir joj se već osušio, šljivama sleduje isto, paprika propala, crna folija preko zasada jagoda sada je bela... Ono malo voća, povrća što rodi ne koriste ako nema kiše. A kad padne, oberu, pa drže u vodi 15-20 minuta, da spadne kamena prašina... Stoka pase na njivi, a oblak prašine vije se za njom. Lane dve krave uginule, treću dali za lekove, pokušavali da ih spasu. Sumnjaju da i to ima veze sa prašinom i zagađenom ispašom. Zna Slobodanka da mnogi meštani Prijezdića rade u kamenolomima, moraju da izdržavaju porodice, i ona nema ništa protiv njih, ali problem sa prašinom bi nekako trebalo da se reši.

Komšija Milomir Golubović udaljen, kako kaže, nekoliko stotina metara od centra ekološke katastrofe, u istoj je situaciji. Ima deset hektara obradive zemlje, sedam hektara šume, gaji voće, stoku, ali sve je sveo na minimum. Nepojmljivo mu je da tokom proleća, leta, jeseni stoku umesto na ispaši drži zatvorenu u štalama i oborima. Ima 70 ari maline, 30 ari kupine, uložio je veliki novac u sadnice, kupio sistem za navodnjavanje, a sve je pobelelo... Prve godine prinos bio tri tone maline, sledeće 1.800 kilograma, ovog leta jedva 500 kilograma, a i to pod prašinom.

– Niko njima ne brani da majdan radi, ali zašto nemaju odgovarajuću opremu, filtere, zašto ne kvase puteve. Zašto ne omoguće ljudima da dišu, zašto zagađuju šumu koja je izvor kiseonika, zašto nam umiru domaće životinje – pita Golubović. I dodaje da su meštani Prijezdića pisali peticije Gradskoj upravi u Valjevu, ali da su dobili odgovor da nisu nadležni oni već republičke inspekcije...

Dragan Stanić, penzioner iz Valjeva, već godinama gaji prokelj u Prijezdiću. Na parceli od 60 ari bilo je prašine povremeno i ranije, ali ove godine je prava propast. Pokazuje velike listove biljaka prekrivene debelim belim slojem i kaže da prašinu od zemlje kiša može i da spere i napravi se blato, ali ovu kamenu prašinu ne može. Čim se osuši sve ponovo pobeli, i listovi i plodovi. Kamena prašina se sa lista ne spira. Nema više ni šljiva ni bašte, predveče se od prašine ni kuća ne vidi, priča Stanić i poručuje da više neće saditi ovde, nema svrhe.

Nevolje kojima su izloženi meštani Prijezdića i on među njima, nisu nikakvo iznenađenje za Vlajka Pavlovića, nekadašnjeg direktora zadruge, višedecenijskog ekološkog aktivistu i velikog pobornika proizvodnje organske hrane. Podseća da je od starta bio protiv kamenoloma, jer zna šta je prašina. Ubeđivao je, veli, ljude da ne dozvole da kamenolomi budu ovde otvoreni, jer je znao šta će doneti...

– Vlasnici kamenoloma ne shvataju naš problem. Uveren sam da je i u ovim uslovima moguć suživot, ali pod uslovom da se oni drže zakona – ističe Pavlović, ukazujući na primere drugih kamenoloma koji rade u skladu sa propisima, imaju filtere, koriste vodu da spreče širenje prašine. I on potvrđuje da se obraćao ekološkoj inspekciji u gradu, ali da su ga uputili na nadležnost republičke instance... Valjda su i nadležni iz Valjeva mogli da signaliziraju republici, da ukažu na ekološku katastrofu i na to da zakon mora biti jednak za sve, poručuje Pavlović, koji u ovom kraju ima deset hektara zemlje i ozbiljnu ovčarsku proizvodnju sa stotinak grla.

Valjalo bi, verovatno, u ovoj priči čuti i drugu stranu, ali izgleda da se „druga strana” sasvim dobro vidi na pobelelim listovima, plodovima, drveću, krovovima u Prijezdiću. Debelim slojem prašine sve je „rečeno”...

Možda su zato za kraj najbolje reči Milomira Golubovića, meštanina Prijezdića:

– Svaka od nadležnih institucija koja se solidariše sa ovom katastrofom je saučesnik u izvršenju krivičnog dela! Apelujem na sve njih da spreče katastrofu.