Višestruki povratnici su deca ulice

Majku nikada nije upoznao a otac nije vodio brigu o njemu. Živeo je na selu, u kući sa bakom, u lošoj materijalnoj situaciji, bez zaposlenja, sa završenom osnovnom školom. Primali su socijalnu pomoć.

Kao dečak od desetak godina provaljuje u seoske kuće i krade, odlazi u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu, gde provodi četiri godine. Kao punoletni mladić, nastavlja sa krađom, odlazi u zatvor na četiri meseca, a kada je imao 21 godinu izvršio je silovanje i ubistvo starice. Duža zatvorska kazna nije imala efekat. Učestvovao je u tučama i pobuni zatvorenika, zbog čega je disciplinski kažnjavan.

Samo tri meseca je bio ponovo na slobodi kada je pokušao da siluje 90-godišnju ženu. Na sudu ne priznaje delo, ne pokazuje kajanje ni saosećanje sa žrtvama. Okrivljuje društvo i nepokazivanje brige prema njemu za svoje postupke.

Ovo su kratki navodi iz „studije slučaja” o višestrukim povratnicima koji su izdržavali kazne u zatvoru u Nišu zbog silovanja. Analizirani su lični listovi ukupno 55 osuđenika koji su u KPZ u Nišu boravili od 2001. do 2011. godine, kao i sudski spisi o pravnosnažno presuđenim predmetima iz grupe krivičnih dela protiv polnih sloboda.

Zaključeno je da se primarni izvršioci u veoma kratkom periodu nakon izdržane kazne i puštanja na slobodu iz zatvorske ustanove javljaju kao ponovni učinioci istog ili sličnog krivičnog dela. O rezultatima ove studije govorila je nedavno na savetovanju krivičara na Zlatiboru dr Dijana Janković, sudija Apelacionog suda u Nišu.

– U domaćoj i stranoj sudskoj praksi uočeno je da se počinioci krivičnih dela protiv polnih sloboda, najčešće silovanja, veoma često javljaju kao povratnici istih ili istovrsnih dela i to u kratkom periodu nakon izdržane kazne zatvora i posle toga bivaju ponovo uhapšeni i osuđeni. Posebno je ustanovljeno da oni u povratu delo ponavljaju prema sličnim žrtvama kao i u prethodno počinjenom, na primer prema starijim ženama, maloletnicima, deci, u okviru porodice, ili koriste slične okolnosti koje im olakšavaju izvršenje krivičnog dela i kontakt sa žrtvom – navela je dr Dijana Janković.

Analizirala je slučaj višestrukog povratnika M. M, čije su dve žrtve bile žene starosti 66 i 90 godina. Između dva silovanja proveo je u zatvoru 11 godina i 11 meseci. Bila mu je izrečena jedinstvena kazna u trajanju od 13 godina zatvora, jer je žrtvu pretukao, silovao i na kraju ubio nožem. Ubistvo je priznao, a silovanje poricao pred sudom. Kazna mu je bila smanjena zbog primene amnestije, pa se godinu i mesec dana ranije našao na slobodi.

Posle samo tri meseca, ušao je noću u kuću 90-godišnje žene. Pokušao je obljubu primenom sile, ali je naišla staričina ćerka, pa je pobegao kroz prozor.

Saslušani svedoci iz sela naveli su da im je još kao desetogodišnjak ulazio u kuće, tako što je obijao, lomio prozore i odnosio novac i vredne predmete. M. M. je naveo u podacima da mu je otac živ ali da ne živi sa njim, a da mu je majka umrla. Sestra mu je paralizovana i predata posebnoj ustanovi na čuvanje.

Veštak neuropsihijatar evidentirao je ograničene intelektualne sposobnosti, maksimalnu edukativnu zapuštenost i prekraćenost u emocionalnom, socijalnom i intelektualnom sazrevanju, piše u studiji.

„On je dete ulice, dete koje nema povratnu spregu, koje se ne kaje, moglo bi se reći da nema racionalno mišljenje te pokazuje značajnu socijalnu oskudnost sve do težeg oblika socijalnog debiliteta uslovno rečeno. Reč je o osobi koja raste i sazreva u neorganizovanoj porodici iz kojih razloga mu nedostaje edukacija. Odrastao je kao dete koje nema kontrolu ponašanja, koje skoro permanentno čini prekršaje sve do aktuelnog krivičnog dela ubistva i silovanja”, naveo je veštak neuropsihijatar posle prvog zločina 2000. godine.

Decembra 2012. M. M. je pušten na slobodu. Vratio se u selo u kuću svoje babe i izdržavao se od socijalne pomoći i povremeno od nadnice. U martu 2013. pokušao je u selu da siluje staricu. Jedno vreme je posmatrao njenu kuću, znao je da živi sama i da je ćerka povremeno obilazi, pa kada je ćerka izašla iz kuće, iskoristio je momenat da uđe. Primenio je silu, ali je srećom u izvršenju dela sprečen jer je naišla ćerka oštećene, koja je počela jako da lupa na ulazna vrata i doziva majku i komšije. Iskočio je kroz prozor. Novčanik sa novcem nije odneo, niti je bilo tragova premetačine i krađe. Pred sudom je negirao pokušaj silovanja i naveo da je hteo da starici ukrade novac.

Prilikom uviđaja novčanik je pronađen ispod jastuka, jedna čarapa okrivljenog bila je umotana u jorgan a druga ispod kredenca, a zatečen je jorgan prebačen na uzglavlje.

Novo neuropsihijatrijsko veštačenje posle 12 godina bilo je gotovo isto, uz dodatak da se kod M. M. još više razvijaju kriminalne sklonosti kao i sklonost ka recidivu.

„U KPZ je došao na izdržavanje kazne zatvora sa 21 godinom, identifikovao se sa drugim problematičnim zatvorenicima i strukturisao u psihopatsku ličnost sklonu impluzivnom, asocijalnom i antisocijalnom ponašanju, što je postalo jedini mogući obrazac ponašanja. Ovako strukturisane ličnosti formirane u nepovoljnom socijalnom okruženju uz skromnije intelektualne potencijale i emocionalnu, socijalnu i edukativnu zapuštenost, lakše se odaju delinkventnom i kriminogenom ponašanju, iz razloga što im je narušena sposobnost adekvatnog sagledavanja uzroka i posledica takvog ponašanja, kao i sposobnost cenzure socijalno neprihvatljivih ponašanja”, objašnjava veštak neuropsihijatar.

Uočene su sličnosti u izvršenju oba krivična dela – žrtve su bile žene u poznim godinama, koje žive same i zločinac ih je poznavao odranije, a oba dela je planirao i izvršio tokom noći.

Analizom slučajeva zaključeno je da kriminogene sklonosti osuđenih iz ove grupe krivičnih dela dolaze do izražaja u ranim godinama života, a takozvani specijalni povratnici za dela protiv polnih sloboda javljaju se kao primarni izvršioci najčešće u starosnoj strukturi do 30 godina, dok drugo delo u najvećem broju slučajeva čine između 30. i 40. godine, i to veoma brzo posle izdržane kazne zatvora.

Posebne mere za posebno opasne

Francuski zakoni zabranjuju izvršiocu seksualnog napada, koji je izdržao kaznu, da izabere prebivalište blizu stare žrtve. Predviđeno je da lokalne uprave policije i žandarmerije budu obaveštene o identitetu i adresi svake osobe koja je bila osuđena na kaznu zatvora od tri godine i više.

Posle slučaja serijskog pedofila silovatelja u Francuskoj je donet i zakon o sigurnosnom smeštaju odnosno bezbednosnom zadržavanju zločinaca. Ova mera predviđa da se zadrže u zatvorenim centrima osuđeni koji se smatraju posebno opasnim i kažnjeni su sa više od 15 godina zatvora.

Debate o povratu bile su aktuelne 2011. godine nakon slučaja „Agnes”, koji je uzburkao francusku javnost, zbog ubistva 13-godišnje devojčice, koje je bilo učinjeno na ekstremno nasilan i svirep način, kako je pisala francuska štampa. Za zločin je optužen 17-godišnji učenik, koji je godinu dana ranije već bio osuđen za silovanje. U javnosti je postavljeno pitanje da li je bilo ili nije bilo „neuspeha” u rehabilitaciji i praćenju ponašanja maloletnog optuženog nakon prvog krivičnog dela, kada je pušten na slobodu posle četiri meseca pritvora i stavljen pod sudski nadzor sa psihijatrijskim i psihološkim praćenjem i za to vreme nije prekršio nijedno pravilo nadzora. Koledž u koji je išao osumnjičeni nije bio informisan o njegovoj prošlosti, a roditelji su bili uključeni u program njegove edukacije.

Posle ovog slučaja francuski ministar za visoko školstvo izjavio je da zakoni koji štite maloletne prestupnike više ne odgovaraju jer je mnogo veći broj nasilnih mladih ljudi u društvu nego u vreme kada su zakoni doneti.