Mirotvorac opšte prakse

Nezvanična najava da će šef francuske diplomatije doći u posetu Beogradu da ubedilidere Srbijeda odustanu od inicijative da Generalna skupština UN zatraži od Međunarodnog suda pravde mišljenje da li je nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, ponovo je u srpskoj javnosti raspirila negativne emocije prema Bernaru Kušneru. Stari znanac žiteljima Balkana, ipak nije došao, jer je rešavanje konflikta u Gruziji trenutno u žiži EU, kojom predsedava Francuska.

Ovaj lekar (69) specijalista gastroenterologije ovih dana na Kavkazu u praksi oprobava nove recepte za mir. Iskustvo mu za to ne manjka, jer je poslednjih decenija stizao na skoro sve tačke na planeti gde je dolazilo do erupcije bede, ratnih strahota ili elementarnih nepogoda. Od zemljotresa u Peruu i Gvatemali, preko gladi u Bijafri, do ratnih sukoba u Libiji, Siriji, Čadu, Eritreji, Vijetnamu, Kambodži, Iraku, Hondurasu, Bosni, Ruandi... Svuda je stizao borbeni Kušner, ne zaboravljajućida svakom prilikom aktivira medije u svoju korist.

Znao je da privuče kamere i mikrofone ka sebi još kao mladi lekar Crvenog krsta u Nigeriji 1968. godine, kada je prvi osudio genocid vlasti nad pripadnicima plemena Ibo. To je bio samo prvi korak ka smišljanju i realizovanju medijski atraktivnih humanitarnih akcija, poput „Broda za Vijetnam”, „Aviona za izbeglice iz Salvadora” i „Pirinča za Somaliju”.

Da nije skrivao želju za publicitetom, svedoči i priča da je devedesetih u vreme humanitarne akcije UN u Somaliji na plaži u Mogadišu praktično pozirao pred kamerama noseći džak pirinča. Uprkos oceni da je samoreklamer, on nije prestajao da privlači pažnju. Od toga da je bio šef lekarskog tima u tajnoj misiji u Avganistanu osamdesetih, preko 1991. godine kada je brodom iz Dubrovnika izvukao stotine žena i dece, do toga da je, kao visoki francuski funkcioner, zairskog predsednika Mobutua opisao kao „pokretni bankarski sef sa kapom od leopardove kože”. Skandaloznost ove izjave je još veća, jer su u to vreme francuske trupe pomagale gušenje pobune protiv Mobutua.

Iako je nastojao da pomogne ljudima u nevolji, osnivanjem i radom u „Lekarima bez granica”, konkurentskim „Lekarima sveta”, „Globusu” i Udruženju za humanitarnu akciju, Kušner je bio i zagovornik bombardovanja Jugoslavije. To se uklapa u njegovu teoriju o „pravu na humanitarnu intervenciju koja ne znači kršenje državnog suvereniteta”. Ovu svoju teoriju objasnio je rečima da „ljudi krvare, a da on nastoji da obavi posao kao lekar, a da ga pri tom ne ograničavaju politička uverenja, granice ili verska pripadnost”.

Ovakav stavbivšeg poslanika u Evropskom parlamentu i ministra u četiri francuske vlade, čini se, bio je presudan da 1999. bude izabran za civilnog administratora na Kosmetu.

Kao i svi šefovi Unmika, bio je predmet brojnih kritika, ali i upamćen po izdavanju prve licence za mobilnu telefoniju na Kosovu, i to konzorcijumu PTT Kosova i francuske kompanije Alkatel. Mreža „Valja 900” je neobična, između ostalog, što je imala pozivni broj Monaka, tako da su prema proračunima albanskih eksperata milioni evra isisani iz Kosova, jer je poziv prvo išao u centralu Monaku, pa tek onda na Kosovo.

Mediji se, pak, nisu previše interesovali za to, ali im zato nije promaklo to da je, posle potpisivanja akta o formiranju privremene prelazne vlade Kosova, Kušner raširio ruke, zagrlio Hašima Tačija i poljubio ga u obraze tri puta. Ovaj „doktor politike ipomalodoktorduša”, kako je sebe opisao, čini se, ipak zaslužuje titulu mirotvorca opšte prakse.