Deca do 18 godina najugroženija od siromaštva

U Srbiji su stope nejednakosti i rizika od siromaštva godinama osetno iznad evropskog proseka. Tako je stopa rizika od siromaštva u 2020. iznosila 21,7 odsto i osetno je viša od proseka Evropske unije od 16,6 odsto. Međutim, deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju i u njihovom slučaju stopa rizika je veća – čak 24,2 procenta. Predstavnici Fiskalnog saveta (FS) u najnovijoj analizi predlažu mere socijalne i poreske politike.

„Bolja socijalna zaštita dece imaće pozitivne efekte na smanjenje nejednakosti i siromaštva u budućnosti. Briga o deci bitna je i sa stanovišta suzbijanja siromaštva u kasnijem periodu života. Brojna istraživanja pokazuju da deca koja su odrasla u siromaštvu imaju veću verovatnoću da će se suočiti sa materijalnim i drugim teškoćama i u kasnijem periodu života”, navodi se u analizi. Kod nas se na socijalnu zaštitu izdvaja tri odsto BDP što je za 0,7 odsto niže od prosečnih izdvajanja u zemljama Istočne Evrope i čak 1,8 odsto od proseka Evropske unije. Srbija komparativno najviše zaostaje u segmentu izdvajanja za porodice i decu. Za ovaj vid socijalne zaštite se u Srbiji izdvaja jedan odsto BDP-a, što je više nego upola manje kako od sličnih zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), tako i od zemalja EU (2,2 odsto).

Iako će nedavno usvojeno osetno povećanje iznosa roditeljskog dodatka dovesti do postepenog povećanja ove kategorije rashoda za 0,3-0,4 odsto BDP-a do kraja naredne decenije, izdvajanja za socijalnu zaštitu porodica i dece će i dalje ostati osetno niža u Srbiji u odnosu na uporedivu evropsku praksu. Unapređenje programa dečijeg dodatka predstavlja ključan korak za smanjenje rizika od siromaštva dece, navode iz FS-a. Osnovni iznos dečijeg dodatka od jula 2022. iznosi 3.569,3 dinara mesečno, dok je za jednoroditeljske porodice zakonom predviđeno povećanje za 30 odsto, a za decu sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom za 50 odsto. Iz FS-a predlažu povećanje dečijeg dodatka i samim tim povećanje budžetskih rashoda za 14 milijardi dinara godišnje. Prvi scenario podrazumeva povišenje iznosa dečijeg dodatka sa trenutnih 3.569,3 dinara mesečno na 7.700. Drugi podrazumeva da se identičan iznos sredstava iskoristi za proširenje obuhvata dece koja primaju dečiji dodatak, pri čemu bi iznos naknade po detetu ostao nepromenjen. Sredstva u visini od 14 milijardi dinara omogućila bi da se dohodovni cenzus za primanje dečijeg dodatka poveća sa trenutnih 10.707,9 na 19.000 dinara mesečnih prihoda po članu domaćinstva. Ovakvo rešenje omogućilo bi da se duplira broj primaoca – sa 245.000 u 2022. godina na više od 500.000 dece, što bi takođe znatno smanjilo stopu siromaštva dece – sa 24,2 na projektovanih 19,6 odsto.